VIDEO: Kako se prave čuvene novosadske mekike zbog kojih se stoji u redu na Najlonu

Gotovo neizbežan običaj Novosađana koji posećuju Najlon pijacu ili Štrand je da uz kupovinu i odmor uzmu bar jednu mekiku, odnosno langoš.
VIDEO: Kako se prave čuvene novosadske mekike zbog kojih se stoji u redu na Najlonu
Foto: 021.rs
Ova pržena lepinja, jede se i slatka (sa eurokremom ili džemom) i slana, najčešće sa dimljenim sirom i premazom od pavlake i belog luka, a neke malo zahtevnije mušterije vole dodatno da začine ljutom paprikom, majonezom i sličnim dodacima.
 
Langoš je inače testo koje se sprema u Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Nemačkoj, ali se najviše vezuje za Mađarsku, pa nije ni čudo što su ga Vojvođani tako rado prihvatili. 
 
Ovo je, uz pogačice sa čvarcima, pljeskavice i indeks sendviče, najčešća "street food", odnosno hrana koja se prodaje na ulici u Novom Sadu. Najlepši je tako, kada se sveže priprema ispred kupaca i mirisima ih opije dok čekaju svoj red. 
 
Ovo je hrana koja se prodaje na ulici pošto je sva lepota obroka u svežoj pripremi i mirisima koji će vas sigurno privući kada prođete pored takvog mesta. U pitanju je, u dubokom ulju pržen komad dizanog testa. Dok se prži, delovi testa se podignu poput jastučića, a završnu aromu daju premazi i sir. 
 
 
Gospođa Stana koja prodaje mekike na Najlonu, kaže za 021.rs da je tajna dobrih mekika u tradiciji.
 
"Mi radimo više od 40 godina. Osim iskustva, moraš da imaš i dobru mašinu, jer testo se mašinski mesi. A moraš da imaš i dobre ruke", priča Stana.
 
"Dobre ruke" potrebne su da bi se testo ravnomerno rastanjilo. 
 
 
Objašnjava da se langoši prave brzo, pa dnevno u proseku u njenom lokalu pripreme čak 300 mekika.
 
Ukusi mušterija su, kaže, različiti - najviše se naručuju slane mekike, sa sirom i pavlakom, baš poput tradicionalnog mađarskog specijaliteta. I slatke mekike su popularne, ali ne toliko. 
 
Mekike sa čokoladnim prelivom češće ćete susreti na Štrandu, gde Novosađani vole da se zaslade za vreme sunčanja.
 
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
  • Toma

    18.05.2021 07:52
    @dijasporac
    Burek je Turski proizvod kao i svi proizvodi sa testom na ovom podneblju. Odlaskom turaka Srbi su Burek poceli da prave sa svinjskom mascu sto je sasvim pogresno. Sigurno niste bili u Turskoj da vidite prave Majstore tih proizvoda. Daste videli nebi pisali gluposti. 70% posto kulinarskih proisvoda i testenina koje pravimo u Srbiji je Tursko. Nase je proja i cicvara ne racunam pecenja. Hvala.
  • dijasporac

    17.05.2021 20:17
    Prva anegdota.
    Moj otac koji je odrastao u posleratnoj (mislim na 2.sv.rat) bedi, obaveznom otkupu i kad je cak i u tadasnjem selu u Sremu bilo oskudice mrzi testo, mrzeo ga je i moj pokojni stric. Kaze da je celo detinjstvo u kakvoj-takvoj meri bilo samo testa i da je za njega testo odlika siromastva koje su preziveli. Nasuprot njemu u mojoj generaciji obozavamo testo, zna se ko od tetaka, strini, ujni je specijalista za odredjenu vrstu slanih ili slatkih peciva, testenina sa makom ili orasima, germ gnedli, langosa...

    Druga anegdota.
    U vezi prepirke gde su najbolje mekike, cesto smo se prepirali i gde je najbolji burek u gradu. Svako ima svoje argumente, svoje ukuse i to je znalo da potraje, no kraj nastupi kad nas drugar sa Klise, PerO (PerA je zensko ime) dobaci onako nadmocno, skoro kao neko ko je uveren da je Zemlja ravna ploca i o tome nema rasprave, "burek je burek sa mesom, sve ostalo su pite". Napomena, PerO je rodjen i odrastao u NS i ima totalno otegnuti backi akcenat ali su mu roditelji iz Glamoca. Pre 7-8 godina sam mu na FB poslao fotografiju kutije sa burekom od sira, Made in Turkey, kao dokaz da je u krivu. Naravno, da je rekao: "sta oni znaju, jedini pravi burek je u Bosni, pa to sto si mi poslao ne moze biti burek".
  • Niki

    17.05.2021 15:54
    Niki
    Kako se proveravaju mekike dali su kvalitetne. Ostavis ih 24h i ako su i dalje meke sa odredjenom dozom masnoce te su prave. Takve su bile u kcv-u ma koliko se nekom nesvidja moj komentar.Hvala.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.