Dunavska - pravilno pogrešno akcentovana ulica

Dunavska ulica jedna je od najpoznatijih i omiljenih ulica u Novom Sadu specifična je kako po svom izgledu, tako i po načinu na koji se njeno ime izgovara.
Dunavska - pravilno pogrešno akcentovana ulica
Foto: 021.rs
Jedna od najstarijih ulica u gradu, koja se nalazi u samom srcu Novog Sada, ime je dobila po Dunavu, do kog se i pruža.
 
Ono što vredi znati o ovoj ulici jeste da je nastala u prvim godinama 18. veka, i da je bila glavna saobraćajna veza grada sa Dunavom. Prvobitno je u kartama bila upisana kao Petrovaradinska ulica, jer je vodila do pontona i Petrovaradina.
 
Takođe, bila je okružena i močvarama i barama, pa je imala i brojne mostiće kako bi se dolazilo do kuća, zbog čega hroničari kažu da se nazivala i Auf den Brucken, odnosno Ulica na ćuprijama. Svoje konačno ime dobila je krajem 18. veka, kada su i kuće u njoj građene od čvršćih materija, pa se od tada naziva Dunavska ulica, odnosno Donau–Gasse, (nemački naziv) Duna utca (mađarski naziv).
 
O istorijatu ove ulice možete čitati u brojnim hronikama Novog Sada, a ono što je ostalo i danas jeste činjenica da je Dunavska i dalje omiljeno šetalište Novosađana i posetilaca grada, okruženo Dunavskim parkom, Trgom republike, Zmaj Jovinom ulicom...
 
  
 
Međutim, hroničari će retko kad pomenuti činjenicu da se naziv ove ulice drugačije akcentuje kada živite u Novom Sadu, a drugačije kada niste iz njega ili niste duže živeli u njemu.
 
Medijska kuća 021 želi da na neki način ovu nedoumicu prikaže i kroz svoju onlajn prodavnicu - Shopins.rs. U Shopins-u možete da pronađete komičnu verziju ovog običaja, pravila ili namerne greške.
 
Kako i kažu majice i šolje koje možete pronaći u ShopiNS, iako bi "trebalo" da se kratko akcentuje "U" u prvom slogu, oni koji malo duže borave u Novom Sadu ovu reč razvuku i duže akcentuju "A" u drugom slogu, razvuku ga što bi rekli - vojvođanski. Što možda nije pravilno - ali je ispravno.
 
Kupovinom nekih od novosadskih proizvoda u Shopins-u podržavate rad i razvoj redakcije Medijske kuće 021, pomažući nam da vam donosimo važne priče. Za vas i za naš Novi Sad.
  • Novosađanka

    12.11.2021 12:08
    Rodom...
    Kaže se "divaniti" a ne "pričati" i zaista ne postoji novosadski jezik, jet se uvek sastojao od reči mešanih iz mađarskog, slovačkog, nemačkog, rusinskog i srpskog jezika. I svi du se razumeli međusobno.
    Ako to nekome danas smeta, ta nak ide tamo gde mu je lepše.
  • @@.

    21.08.2021 02:01
    ?
    ".... Ne postoji vojvođanski dijalekt te ne može postojati nikakav "novosadski akcenat vojvođanskog dijalekta" .... "

    Auh, ajde čedo smiri se malo, nemoj se jediti što ne znaš pričati. Neće tebi niko zameriti. Kad se smiriš, a ti lepo poseti logopeda i malo se više druži sa ovdašnjom decom, pa ćeš ondak i ti lepo govoriti...
  • MM

    19.08.2021 08:57
    Dinar!
    Svi u Srbiji pravilno izgovaraju valutu 1 Dinar! Čim je u pitanju cena u većem iznosu, naročito u BG umesto da izgovaraju DI-NA-RA, skoro svi pa i spikeri na TV izgovaraju po meni pogrešno kao DI-Nara!!? Šta ćeš , razumemo se!?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.