"Danas discipline nema i deca se ne boje roditelja... Idu kud hoće i rade šta hoće", reći će neko od starijih danas.
Međutim, citirane reči je pre više od pola veka izgovorila jedna starija žena u filmu Želimira Žilnika "Žurnal o omladini na selu, zimi".
Verovatno ste u nekom holivudskom filmu o američkim studentima videli kako se mlađarija, uz pomoć "beer bonga", naliva pivom.
Nije to, međutim, ništa novo. Isto su radili i mladi u Bukovcu pre više od pola veka.
U ovom filmu Želimira Žilnika u kameru je izgovoreno i: "Našikam se i pravim haos". Rečenica je to koja se prenosi iz generacije u generaciju, ali malo njih zna odakle ona potiče.
"Kraj 1966. godine. Ohrabrim se da u novoosnovanu Neoplantu film odnesem predlog za petnaestominutni dokumentarac. Da se snima u okolnim mestima: Bukovac, Krčedin, Irig. Znao sam nekoliko drugara, iz gimnazije i sa fakulteta. Veseli i pametni mladići. Dolazili bi ranim autobusima u grad. Viđali smo ih kako dremaju na klupama. Posle škole žure, da ne zakasne na autobuse. Ideja je da dokumentarac pokaže kako žive kod kuće", pričao je Žilnik.
Ideju je prihvatio producent Svetozar Udovički. Žilnik je imao uslov, da se sve snima uživo i da nema "off" novinarskog teksta. Postavilo se pitanje opreme, jer su u Srbiji bile svega tri tonske 35mm kamere i pod znakom upitnika je bilo da li je ijedna slobodna.
"Ubrzo mi jave: tri dana, pred novu godinu, budi spreman. Do 3. januara imamo ekipu iz Filmskih novosti. Stiže autobus, sa tehnikom i ljudima. Snimatelj Jovan Jovanović Ciga i dva asistenta su oko Arri blimp kamere. Četvorica zadužena za reflektore i kablove, tonac i asistent, šofer. Godine 1967, 'Žurnal o omladini na selu, zimi' pokazan je, uz burno odbijanje i prihvatanje, na Martovskom festivalu u Beogradu", ispričao je jednom prilikom Želimir Žilnik.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 19
niki
Paja
acko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar