Na današnji dan preminuo jedan od osnivača "Vojvodine" Kosta Hadži
Kosta Hadži (1898 – 1971) bio je jedan od osnivača, a kasnije i prvi trener, tehnički direktor i predsednik FK Vojvodina.
Foto: FK Vojvodina
Rođen je 8. novembra 1898. godine u Vršcu, kao jedno od desetoro dece. Osnovnu školu je završio u rodnom Vršcu, a gimnaziju je pohađao u Segedinu i Novom Sadu, gde je maturirao 1916. godine. Bio je sekretar Komande posadnih trupa srpske vojske u Pečuju i poslanik Velike narodne skupštine, koja je 1918. godine u Novom Sadu izglasala prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Vojsku je napustio 1919. godine i posvetio se sticanju akademskog zvanja, te je do 1922. godine boravio na studijama u Parizu i Kanu. Odatle se 1927. vratio u Novi Sad, gde je iste godine položio advokatski ispit i potom se sve do 1961. bavio advokaturom.
Kao 16-godišnjak, zajedno sa svojim školskim drugovima, učestvovao je u osnivanju FK Vojvodina i praktično istog momenta bio je imenovan za tehničkog direktora kluba, što je obavljao sve do 1933. godine, s tim da je u nekim periodima paralelno obavljao dve funkcije: od 1924. do 1926. bio je prvi trener u istoriji Vojvodine, da bi od 1927. do 1935. godine obavljao i dužnost predsednika kluba.
Imao je izuzetnu ulogu u jugoslovenskom fudbalu u periodu pre Drugog svetskog rata, a kao generalni sekretar Jugoslovenskog nogometnog saveza (JNS) bio je najzaslužniji za smirivanje strasti posle preseljenja centrale Saveza iz Zagreba u Beograd. Takođe, uticao je na to da se na teritoriji Vojvodine osnuju podsavezi (jedan sa sedištem u Novom Sadu, a drugi sa sedištem u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu), čime je vojvođanske klubove zaštitio od samovolje rukovodećih ljudi u Beogradu. Kosta Hadži bio je vođa puta jugoslovenske reprezentacije u Montevideo (Urugvaj), gde je 1930. godine održano prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Osim što je bio pravnik i fudbalski radnik, bio je veoma angažovan i u kulturnim institucijama, pa je tako od 1933. do 1939. godine bio član Upravnog odbora Matice srpske, zatim dugogodišnji predsednik Nadzornog odbora "Društva za Srpsko narodno pozorište" i član Patronata Velike srpske pravoslavne gimnazije (današnje gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj"), a svojevremeno je bio pokrenuo i list "Rad".
Tokom Drugog svetskog rata je pružao pomoć srpskim zatočenicima u mađarskom logoru "Šarvar", zbog čega je nakon rata dobio nadimak "Šarvarski otac". Uz pomoć svog prijatelja vladike bačkog Irineja Ćirića, u Novom Sadu je organizovao pomoć za oko 3.000 dece i oko 800 odraslih, koji su po domaćinstvima i improvizovanim bolnicama potražili spas od fašista.
Posle Drugog svetskog rata, postao je sekretar Anketne komisije za uvrđivanje zločina i nedela okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini. Takođe, kao njihov pravni zastupnik, borio se i za vojvođanske paore, koji su zbog odluke komunističke vlasti o prinudnom otkupu i konfiskaciji propadali i gubili svoju imovinu. Iz tog razloga, od strane režima je bio optužen da je pomagač "narodnih neprijatelja", zbog čega je završio u zatvoru. Od toga da ostatak života provede lišen slobode, spasao ga je tadašnji predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Jugoslavije Ivan Ribar.
"Nacionalni revolucionar (u mladosti), sportista i sportski radnik (do kraja života), kulturni poslenik (kada su i prilike iziskivale), politički prvak (opozicioni), socijalni radnik (za vreme rata) i uglednik advokatskih organizacija (posle rata)", opisao je Kostu Hadžija istoričar advokature Milorad Boltić.
Svoju Vojvodinu nikada nije napuštao i dočekao je da njegov klub 1966. godine prvi put u istoriji postane šampion Jugoslavije.
Preminuo je 6. oktobra 1971. godine i sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu, a od 2014. godine, u njegovu čast, ispred stadiona "Karađorđe" nalazi se njegov spomenik.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Nestali Novi Sad
25.12.2024.•
7
Pred sam kraj kalendarske godine, vredan događaj obogatio je kulturnu scenu ove ravnice i u narednom periodu biće stalna tema u najvećem gradu juga Panonije.
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
51
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
Komentari 4
MP
Ns 49
Rade
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar