Karlovačka gimnazija obeležava 230 godina postojanja

Karlovačka gimnazija danas, 1. novembra, obeležava 230 godina od osnivanja.
Karlovačka gimnazija obeležava 230 godina postojanja
Foto: 021.rs
Prva srpska gimnazija osnovana je na današnji dan 1791. godine, a ključnu ulogu u tom važnom događaju imali su mitropolit Stefan Stratimirović i trgovac Dimitrije Anastasijević Sabov.
 
Mitropolit Stratimirović privoleo je bogatog karlovačkog trgovca sabova da novac koji je želeo da izdvoji u dobrotvorne svrhe, upotrebi za osnivanje gimnazije. Tako je Sabov dao 20.000 forinti u srebru.
 
Njemu su se pridružili i drugi imućni Srbi iz Karlovaca, prikupivši još 13.100 forinti. U avgustu 1791. mitropolit je izvestio ilirskog dvorskog kancelara o željama Srbe da otvore svoju gimnaziju, o prikupljenim sredstvima, uz molbu da se Sabov odlikuje za svoje dobročinstvo. 
 
Iako osnovana 1791. godine, Karlovačka gimnazija nije odmah počela sa radom. Car Franja I je, nakon raznih peripetija, 12. decembra 1792. potvrdio drugo zakladno pismo i odobrio nastavni program Gimnazije. Tako je, nakon godinu dana odlaganja, tokom kojih je patronat Gimnazije otvorio pripremnu školu, "Karlovačka" počela sa radom. 
 
Prvih sto godina, ova ustanova je radila u staroj zgradi latinske škole, koja je porušena 1890. godine, kada je započeta izgradnja nove zgrada novcem braće Anđelić, tj. patrijarha karlovačkog Germana i sremskomitrovačkog sveštenika Stefana, po projektu budimpeštanskog arhitekte Julija Partoša. 
 
U početku je škola bila namenjena samo za mušku decu, a od 1907. godine vrata su otvorena i devojkama. 
 
Brojne znameniti ličnosti bile su karlovački đaci i profesori, a među njima su i: Pavle Solarić, Dimitrije Davidović, Milovan Vidaković, Sima Milutinović Sarajlija, Josif Rajačić, Stefan Šupljikac, Jovan Sterija Popović, Branko Radičević, Kosta, Dimitrije i Ilarion Ruvarac, Đorđe Natošević, Milan Jovanović Batut, Vasa Stajić, Borislav Mihajlović Mihiz, Dejan Medaković, Vida Ognjenović, Oto Horvat...
  • Mile rent-a mozak

    01.11.2021 17:21
    Jubilej se inače poklapa sa prvom generacijom fakulteta Tome grobara. Pa da i njima čestitam kao akademskim malograđanima.
  • Nenad

    01.11.2021 14:29
    ....
    Na stranu "sve ostalo".....ali ne mogu se setiti, a dobacio sam dalekoo u proslost, da na nekom mestu ima toliko ljubaznosti, da ti svako sa osmehom prilazi, da na svako pitanje dobijes odgovor bez obzira da li je to profesor, domar, bilo ko. Stvarno sam odusevljen i dalje u neverici :) Stvarno je Karlovacka gimnazija, kako su mi nekada prijatelji pricali, posebno mesto! Sad sam uveren 100% da je tako. Stvarno, jeste posebni....takvi i ostanite! :)
  • pajo patak

    01.11.2021 13:05
    srećno bilo
    još 2300 godina sa SNS direktorom jezičke gimnazije ( jedne od dve u PC ), sa direktorom profesorom fizičkog

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.