U pitanju je objekat izgrađen 1908. godine, danas se nalazi na samom kraju ulice, a predstavlja jedan od najboljih primera secesije sačuvanih kod nas.
Zgrada je dobila ime po svom vlasniku Jožefu Menratu, čija je porodica tu držala prodavnicu nameštaja. Projekat je radio Lipot Baumhorn, čiji se tragovi i danas prostiru Novim Sadom. Osim Menratove palate, njegovo je delo i Sinagoga u Novom Sadu.
Zgrada je dobila ime po svom vlasniku Jožefu Menratu, čija je porodica tu držala prodavnicu nameštaja. Projekat je radio Lipot Baumhorn, čiji se tragovi i danas prostiru Novim Sadom. Osim Menratove palate, njegovo je delo i Sinagoga u Novom Sadu.
No, i pre 1908. godine, ovaj prostor je imao svoj život. Menratovoj palati mesto u svojoj knjizi "Turistički vodič kroz Novi Sad" posvetio i hroničar Zoran Knežev.
Kako beleži, na mestu gde je danas Menratova palata, četrdesetih godina 19. veka nalazila se radionica i skladište nameštaja velikih firmi iz čitave carevine, a u vlasništvu Lorenca Menrata. Početkom 20. veka kuću je zahvatio požar, a Lorencov sin, Jožef, imao je plan da sagradi velelepnu zgradu, zbog čega je otkupio i objekat na susednom broju.
"Menratova palata je zaista jedna monumentalna građevina u Novom Sadu. Završena je 1908. godine, a već 1910. je bila useljena i tu se nalazila prodavnica nameštaja 'Menrat L. i sin'", kaže Knežev u razgovoru za 021.rs.
Menratova palata ima dva sprata i pravilne osnove ćirilično slova "Ш". Dvorišna krila su jednaka, a središnji delo, u kom je smešten stepenišni prostor, nešto je kraći.
Knežev objašnjava da su nekada zgrade u dosta novosadskih ulica nosile imena po svojim vlasnicima. Tako je grad dobijao i neke od orijentira, ljudi bi se nalazili kod Klajnove ili Menratove palate.
Iako je ćerka Lorenca Menrata bila poslednji član te porodice, zgrada je i nakon njene smrti svoj život nastavila. Posle Drugog svetskog rata, priča Knežev, oduzeta je od vlasnika, a u dvorištu je bila useljena redakcija Mađar soa, dok je pedesetih godina tu bila čuvena papirnica "Branko Radičević", u kojoj su se opremali mnogi školarci. Takođe, dvorišni deo objekta je nakon drugog svetskog rata značajno izmenjen.
Kada je krenulo probijanje današnjeg Bulevara Mihajla Pupina, a tada Bulevara maršala Tita, Menratova palata našla se u opasnosti.
"Na neki način bila je trn u oku planerima i urbanistima tokom probijanja bulevara šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, zahvaljujući kitnjastom i prelepom izgledu, zgrada je opstala i zaobiđeno je njeno rušenje. Ona zaista predstavlja važno kulturno blago Novog Sada. Osim po svom izgledu, Menratova palata značajna je i po ljudima koji su u njoj živeli. Jedan od tih značajnih ljudi za Novi Sad jeste slikar i dobrotvor Vasa Jagazović, doktor Dezider Anau, advokat i publicista Milan Sekulić, te poznati predratni trgovac Sava Nišević", zaključuje priču u Menratovoj palati hroničar Novog Sada Zoran Knežev.
Komentari 18
002211
Mm
PurgerNS
nebi imao predznak da je star,većina "domaćih" potiče ili od 1918 ili 1945..
ovaj "nekdašnji velegrad" je kanalizaciju dobio 100 godina posle jednog Sarajeva a vodovod tek tamo 1960 i neke..
daaa bunari i noša kroz prozor,....u centru
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar