Njena najprepoznatljivija odlika, statua na kupoli, delo je vajara Đorđa Jovanovića i predstavlja starogrčkog boga Hermesa, zaštitnika trgovine. Ovaj detalj simbol je delatnosti koja se u ovoj zgradi odvijala od njenog nastanka.
Zgrada je izgrađena 1896. godine za Centralni kreditni zavod čiji su osnivači bili Lazar Dunđerski, Ljuba Stefanović i Miloš Dimitrijević.
"Projekat za ovu zgradu potpisan je 1895. godine. Postoje podaci da je ona izgrađena i pod krovom bila već sledeće 1896. godine, ali verovatno oprema unutra nije bila završena. Dakle, to je vreme kada Novi Sad dobija tako moćne, reprezentativne palate", kaže Stančić.
Kako navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada za 021.rs, objekat je namenski građen kao sedište finansijskog poslovanja, što se odrazilo i na njegov izgled.
"Banke su obično građene tako da svojim raskošnim izgledom i opremom reprezentuju moć i ekonomsku snagu, tako da je to slučaj i sa ovim objektom", navode u Zavodu, dodajući da je u izgradnju uloženo 70.000 kruna.
Zgrada Centralnog ekonomskog zavoda delo je bečkog arhitekte Franca Vorude. Prema rečima naše Donke Stančić, zgrada je prvobitno isplanirana i izgrađena kao jednospratnica, ali je kasnije nadograđen još jedan sprat.
"Franc Voruda je isprojektovao zgradu sa jednim spratom, ali kasnije, već 1921. godine, zbog proširenja kapaciteta poslovanja, doneta je odluka da se dogradi još jedan sprat. Bilo je dobro to što je sve radio isti arhitekta, pa je Voruda na krilima zgrade, pošto je objekat ugaon i ima dva krila, dodao još jedan sprat tako da i dan-danas deluje kao da nikakve intervencije nije bilo, već da je zgrada integralno nastala baš ovakva kakvu je danas imamo", dodaje istoričarka umetnosti.
Početkom osamdesetih godina prošloga veka zgrada je renovirana za potrebe Ljubljanske banke. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da je tada zgrada dobila svoju, i danas karakterističnu, plavu boju.
"Najznačajnija prostorija u enterijeru je šalter sala, bogato ukrašena štuko-ornamentikom. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, palata je postala sedište Ljubljanske banke i tada je urađena velika obnova objekta i fasada je obojena u plavo, boju koja je zaštitni znak ove banke. Tada je otkriveno da je štuko-dekoracija u šalter sali bila pozlaćena, u prizemlju su i kabinet upravnika i blagajna", navode u Zavodu.
Cepter banka uselila se u zgradu u Grčkoškolskoj ulici 2004. godine, kada je zgrada ponovo renovirana i dovedena u stanje u kom je danas. Donka Stančić kaže da su tada, prilikom renoviranja šalter sale, otkrivena dva stuba, kao i ostaci prvobitne fasade.
"Prilikom obnove, kad se Cepter useljavao, došlo se do originalnog moleraja koji po boji vuče na pompeanske vile, što je jako zanimljivo. Zatim su otkriveni i stubovi koji su ugrađeni u zidove, jer je prilikom nekih prekrajanja došlo do njihovog zaklanjanja", priča sagovornica 021.rs.
Zgrada Centralnog kreditnog zavoda je ugaona zgrada, sa dužim krakom u Grčkoškolskoj, a kraćim u Miletićevoj ulici. Sam ugao zgrade je kružne osnove, sa masivnom kupolom. Tu se nalazi i velika, bogato ukrašena gvozdena kapija kroz koju se ulazi u šalter salu, takođe bogato ukrašenu.
Donka Stančić ukazuje na to da je zgrada izgrađena u vreme istoricizma, koji se deli na podstilove po ugledu na stilove iz 18. i prve polovine 19. veka, kao što su barok i klasicizam. Ona ističe da je ova zgrada sagrađena u neobaroknom stilu.
"Ovo je, bez ikakve sumnje, sa svim elementima koje imamo na toj zgradi, zgrada na koju možemo potpuno slobodno da stavimo odrednicu da je neobaroknog stila. Reč je o najreprezentativnijoj zgradi neobaroka u Novom Sadu. Postoje mnogi elementi koji nam ukazuju na to: vaze pored ulaza, dekorativni elementi iznad prozora prvog sprata, kapitalni stubovi, sama kupola, konzole ispod kupole koje nose taj venac od kupole. Sve je to odlika neobaroka", zaključuje istoričarka umetnosti Donka Stančić.
Zgrada Centralnog kreditnog zavoda je 1987. godine proglašena spomenikom kulture, a od 2008. je deo prostorno kulturno-istorijske celine Staro jezgro Novog Sada. Objekat je trenutno prazan, a prema informacija sa sajta Zepter Real Estate, zgrada se prodaje, uz mogućnost parcijalnog izdavanja.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 6
M
G
Jedno od naravoučenija je i to da pogledamo u kakvoj se zgradi nekad nalazio sud (zgrada današnjeg Muzeja Vojvodine), a u kakvoj se danas nalazi sud. Sudije krivičari, tužioci, advokati i njihovi “vajni” klijenti će uskoro dobiti najmoderniju zgradu. Samo pošten svet ostade u socrealističkoj ikonografiji. Zasluženo, valjda… Ali nije tako po Vojvodini i u Beogradu.
Dule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar