Ko sve živi u novosadskim parkovima?

U novosadskim parkovima živi više od 100 vrsta ptica i drugih sitnih životinja kojima je zelenilo stanište.
Ko sve živi u novosadskim parkovima?
Foto: 021.rs

Kako poručuju iz Gradskog zelenila, važno stanište šumskih ptica je Kamenički park, gde je ukupan broj do sada zabeleženih vrsta ptica 88, a procenjuje se da ih ima oko 100.

Među oko 40 vrsta koje se ovde gnezde, posmatrači ptica, pre drugih, zapaziće šumsku sovu, ćuku, zelenu žunu, srednjeg, malog i seoskog detlića, vrtnu crvenrepku, sivu muharicu, sivu senicu, kratkoprstog puzića i batokljuna.
"Poznato je da su ptice u Kameničkom parku strogo zaštićene, jer spadaju u retke i osetljive šumske vrste. Njihovo prisustvo u novosadskom parku dobar je znak očuvanosti tog šumskog staništa, što taj park jeste, po mišljenju stručnjaka. Ali, stručnjaci, ističu da je to i znak minimalno saobraćajem zagađene šire okoline. Tokom prolećne i jesenje seobe ptica, Kamenički park, kao odmorište i privremeno mesto za ishranu, koriste brojne ptice pevačice, kao što su grmuše, zviždaci, muharice i senice", poručuju iz Zelenila.
 
Te ptice, navode u preduzeću, doleću u park nakon što su tokom zime na istom mestu hranu nalazile ptice zimovalice, poput severne zebe, zimovke, čiške, drozda borovnjaka, žutoglavog kraljića i kopca. 
 
"Kada bi ova, ne previše poznata priča o novosadskim pticama, bila rasprostranjenija među Novosađanima, izvesno je da bi i Kamenički park bio posećeniji, uprkos tome što je udaljeniji i 'preko reke' u odnosu na staro gradsko jezgro, kažu stručnjaci i ljubitelji prirode u Novom Sadu", navodi se u saopštenju Zelenila.
 
Dunavski park je ipak najpristupačniji građanima, a njegovi stanovnici ustanovljeni su tokom istraživanja 2018. godine.
 
Iz Zelenila poručuju da je Dunavski park naseljava nekoliko vrsta slepih miševa, te da su stalni posetioci kobac, golub grivnaš, vrabac pokućar, velika senica, veliki detlić, češljugar, vodeni večernjak, patuljasti slepi i belorubi mišić, kao i običan noćnik. 
 
U jezeru parka žive dve vrste kornjača - barska i crvenouha.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • NS

    12.03.2022 11:04
    Toliko o brizi
    Za sve ove godine provedenih u NS nisam video ni jednu hranilicu za ptice i ostale zivotinje postavljenu od strane grada.

  • Nik

    12.03.2022 11:00
    Bas
    Idealno za zivotinjski svet za vreme klizacke sezone u dunavskom parku
  • Stohadin

    12.03.2022 08:29
    Živi svet parkova
    Imali smo Isu i Bisu....
    Imali su potomstva godinama....
    Eeee,
    onda su se pojavili fini i kulturni pa su sekli krila malim labudićima,ubija li ih,puštali nahuškane pse na iste sve zarad zabave....
    Sme li se isto Central parku u NY?
    Pitam samo?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.