Mala Remeta - lepota različitosti

Manastir Mala Remeta nalazi se na južnim obroncima Fruške gore, na oko 50 minuta vožnje od Novog Sada.
Mala Remeta - lepota različitosti
Foto: 021.rs

Remetsko ili Remetica je smešten u potočnoj dolini, "ušuškan" u bagremovu šumu i predstavlja lepo zdanje.

Ukoliko idete iz Novog Sada, do njega stižete preko Iriškog venca. Na putu do manastira možete zastati i na "Kraljevskoj stolici", te na vidkovcu Zmajevac. 

Kada nastavite dalje, sa desne strane ćete naići na vidikovac Brankovac, a posle nekog vremena, levo od vas biće i Isin čot. Na raskršću posle Pavlasovog čota treba da skrenete desno i da nastavite pravo Ulicu Desanke Maksimović, koja će vas voditi do manastira.
 
Druga putanja je da idete kroz Sremsku Kamenicu i Rakovac, nakon čega ćete stići do Iriškog venca.
 
 
Mala Remeta je aktivan ženski manastir, a posvećen je Pokrovu presvete Bogorodice, te svoju slavu slavi 14. oktobra.
 
Vezuje se za kralja Dragutina, dok se u spisu iz 1844. navodi da je star šest vekova, što bi značilo da je sagrađen u 13. veku. Međutim, ovo nikada nije potvrđeno, te se u turskim spisima prvi put pominje sredinom 16. veka, a nedugo zatim manastir je i spaljen.
 
Za obnovu krajem 17. veka zaslužni su monasi iz Rače, koji su u Malu Remetu došli uz blagoslov patrijarha Arsenija III Čarnojevića. Sve do dvadesetih godina Mala Remeta se vodila kao posed manastira Beočin. 
 
 
U sebi nije imao blaga, bio je siromašan, a crno vreme ga je zadesilo kad i mnoge fruškogorske manastire - za vreme Drugog svetskog rata. Tada je uništena biblioteka, konak, ali i sam manastir. 
 
Mala Remeta je, kako joj i ime kaže - mala. Zanimljivo je da se na njoj ne vide uticaju baroka, već je izgrađena u srpsko-vizantijskom stilu. 
 
 
Još jedna stvar koja je razlikuje jeste kupola, koja nije obla, već ima oblik kupe, odnosno sužava se ka vrhu, na kojem se nalazi krst. 
Specifičnost Male Remete u odnosu na druge fruškogorske manastira je i to što nema zvonik, koji se nalazi ispred crkve. 
 
 
Kao još jedna zanimljivost ukazuje se na to da je prilikom menjanja celivaonica, ispod jedne pronađen deo moštiju Svetog Đorđa Kratovca. Niko nije znao su skrivene ispod dasaka, te se danas čuvaju u ćivotu. Kratovac je iz 16. veka, bio je kujundžija, a zbog toga što je odbio da promeni veru. nakon čega je živ spaljen, kanonizovan je za sveca. 
 
Ikonostas crkve je oslikan sredinom 18. veka, a za dve prestone ikone zaslužan je Janko Halkozović. Crkva je ponovo oslikana početkom 20. veka. 
 
  
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Branislav

    03.01.2023 10:11
    Nastojateljnica manastira je igumanija Fevronija...koja je za poslednjih par godina manastir preporodila...
  • Jelena

    14.11.2022 07:34
    Prelepo!
  • Rasa sa salasa

    11.11.2022 18:53
    U Maloj Remeti je pao jedan od najvećih sinova ovog naroda Boško Palkovljević - Pinki. Možete i prošetati do mesta gde je izdahnuo...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.