FOTO, VIDEO: Jazak - od moštiju poslednjeg srpskog cara do ukrajinskog baroka

Na južnim padinama Fruške gore smešten je manastir Jazak.
FOTO, VIDEO: Jazak - od moštiju poslednjeg srpskog cara do ukrajinskog baroka
Foto: 021.rs

Manastir je smešten u blizini istoimenog mesta, u iriškoj opštini, na nekih četrdesetak minuta vožnje od Novog Sada.

Do manastira Jazka možete da stignete idući kroz Sremsku Kamenicu, Ledince i Rakovac, gde možete posetiti i manastir Rakovac. 

Bez obzira na to da li odabere ovaj put ili onaj preko Iriškog venca, na putu ćete moći da posetite Vrdničku kulu, manastir Ravanicu, ali i da se odmorite u samom Vrdniku. 
 
Kada već stignete do Vrdnika, Partizanska ulica će vas voditi do Cara Uroše, iz koje skreće desno u Manastirsku, koja vas vodi do manastira Jazak. 
 
 
Manastir Jazak pripada Eparhiji sremskoj i predstavlja spomenik kulture. Kako se navodi na sajtu eparhije, gradnja je započela davne 1736. godine, nedaleko od zapustelog i urušenog manastira Stari Jazak. 
 
Novi Jazak, koji je izgubio to "novi" u međuvremenu, sačinjen crkve Svete Trojice, koja je okružena sa tri strane konacima i visokim zidom. 
 
  
 
Veliki trospratni zvonik izgrađen je početkom 19. veka. Posebnost ovog manastira čini i slikarska celina. 
 
Visoke barokne oltarske pregrade radio je u drugoj polovini 18. veka Dimitrije Bačević, a nastala je u tradiciji ukrajinskog baroka, "neujednačenim stilskim osobenostima koje ukazuju na uticaje srpskog slikarstva prelaznog perioda 18. veka", navodi se na sajtu eparhije.
 
 
U ovom ženskom manastiru čuvaju se i tri trona ukrašena ikonama, koja su sama po sebi raskošno dekorisana u baroknom stilu. To su tronovi cara Uroša, Bogorodičn tron i arhijerejski tron, sva tri nastala u drugoj polovini 18. veka.
 
Nije čudo da se u ovom manastiru nalazi tron cara Uroša, kojeg istorija pamti pod nadimkom Nejaki. Još tokom Velike seoba Srba mošti poslednjem srpskog cara iz dinastije Nemanjića prenete su u ovaj fruškogorski manastir. 
 
 
Ovde se čuvaju i danas, premda su mogle biti izgubljene zauvek tokom Drugog svetskog rata. Ipak, monasi su uspeli da ih prikupe natrag i zbrinu u Beograd. Mošti su vraćene u manastir početkom ovog veka. 
Kao i mnogi fruškogorski manastiri, i Jazak je takođe pretrpeo velika oštećenja tokom Drugog svetskog rata. Bio je više puta pljačkan, zapaljen, dragocenosti su bile pokradene. 
 
 
Nakon Drugog svetskog rata krenula je obnova manastira, a poslednji veliki radovi na arhitekturi su izvedeni u poslednjoj deceniji prošlog veka. 
 
Od starog manastira i danas su ostali tragovi - ruševine. 
 
 
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Andjelka Govedarovic

    03.12.2022 08:51
    Manastir Jazak
    Manastir gde se može videti pravoslavni život naših vrednih monahinja. Na mnogaja ljeta očuvajte nasu pravoslavnu veru, BOG VAS blagoslovio u miru i zdravlju živeli!
  • Mirka

    02.12.2022 17:12
    Veoma posebno mesto, i za srce i za dusu. Oseti se neverojatna radost i blagost.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.