FOTO, VIDEO: Novo Hopovo - manastir iz kog je Dositej otišao u svet

U blizini Iriga nalazi se manastir Novo Hopovo, značajan za vernike, ali i za istoriju Srbije.
FOTO, VIDEO: Novo Hopovo - manastir iz kog je Dositej otišao u svet
Foto: 021.rs

Od Novog Sada do manastira, koji je od obnavljanja Pećke patrijaršije druga rezidencija beogradsko-sremskog mitropolita, potrebno vam je oko pola sata vožnje. 

Nakon što prođete Alibegovac, Čardak i Glavicu, uspinjete se uz Frušku goru. Na putu možete zastati i da posetite spomenik "Sloboda", na Iriškom vencu.

Nakon toga, nastavljate pravo ka Irigu, nakon čega ćete naići na skretanje levo i put će vas voditi direktno do manastira.
 
Isti put vas vodi i do manastira Staro Hopovo, a ukoliko volite da pešačite po Fruškoj gori, možete da odaberete dva puta.
 
Jedan vas vodi od Iriškog venca ka manastiru, a drugi se nalazi na pola puta između TV tornja i spomenika "Sloboda". Na pola puta, sa desne strane, nalazi se planinarska staza koja vas vodi direktno ka manastiru Staro Hopovo, a zatim nastavlja dalje ka Novom Hopovu.
 
 
Dositej i ikonostas
 
Prema podacima Eparhije sremske, prvi pisani pomen manastira potiče iz 1451. godine, iako je sadašnja crkva podignuta tokom 1575. i 1576. godine. Zvonik, koji na spratu ima malu kapelu posvećenu Svetom Stefanu, ozidan je kasnije, u periodu od 1751. do 1758. godine.
 
Crkva je okružena sa sve četiri strane, a konaci su nastajali postepeno, tokom nekoliko decenija u 18. veku. 
 
 
Kako se navodi, hopovsko freskoslikarstvo je jedno od najznačajnijih na balkanskom umetničkom području, a ikone na ikonostasu radio je jedan od najznačajnijih srpskih baroknih slikara Teodor Kračun.
 
"Manastir je poznat po svojoj monumentalnoj arhitekturi, fresko-dekoarciji, kulturno-prosvetnoj i istorijskoj ulozi. Tokom 17. veka urađena je fresko-dekoracija unutrašnjih zidova. U to vreme značajne su i vrlo česte veze između manatira Hopova i Rusije, kao i Svete gore", navode u Eparhiji sremskoj.
 
Značaj Hopova prevazilazi granice religijskog. Tokom 18. veku u njemu je delovala slikarska škola koju su vodili Arsenije Zograf i Nil. 
 
Međutim, ono po čemu je poznat ovaj manastir jeste to da je u njemu od 1757. do 1760. godine boravio Dimitrije Obradović. Upravo je u ovom manastiru Obradović dobio ime po kojem ga pamti istorija Srbije - Dositej. 
 
 
To iskustvo dovelo je do toga da Dositej počinje da sumnje, uči latinski jezik i samoobrazuje se, a nakon što je preminuo njegov dobrotvor Teodor Milutinović, Obradović napušta manastir i preko Slavonije dolazi do Zagreba. Tako je Hopovo bio jedna od stanica na Dositejevom putu da postane prosvetitelj.
Podelio sudbinu fruškogorskih manastira
 
I Novo Hopovo, kao i drugi fruškogorski manastiri, bio je na udaru istorijskih događaja. Turci su u drugoj polovini 17. veka spalili crkvu, ali je ona ubrzo obnovljena. 
 
 
Mnogo veća šteta načinjena je tokom Drugog svetskog rata, kada su stradale bogata biblioteka i riznica. Obnavljan je manastir u godinama nakon Drugog svetskog rata, a 1998. godine izgrađen je novi zvonik, čime mu je u znatnoj meri vraćen stari sjaj.
 
  
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Branislav

    03.01.2023 10:03
    Jeromonah Dositej Obradovic se razmonasio i nakon tog cina pogresno ga je vise nazivati Dositejem..on je Dimitrije Obradovic...
  • Laloš

    26.12.2022 15:02
    Kada se vratio doneo je u Srbiju dve stvari prosvetiteljstvo i krompir. Krompir se primio.


Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Nestali Novi Sad

Pred sam kraj kalendarske godine, vredan događaj obogatio je kulturnu scenu ove ravnice i u narednom periodu biće stalna tema u najvećem gradu juga Panonije.

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.