FOTO, VIDEO: Pogledajte kako je izgledao novosadski "srednjovekovni dvorac" koji je izgoreo

Prošlo je više od pola veka otkako je Kamenički park ostao bez impozantnog "srednjovekovnog dvorca", ali se pojedini Novosađani i danas sećaju ovog zdanja.
FOTO, VIDEO: Pogledajte kako je izgledao novosadski "srednjovekovni dvorac" koji je izgoreo
Foto: 021.rs (Antonija Silberholz/Privatna arhiva)
Najveći novosadski park nastao je tokom 19. veka oko dvorca porodice Marcibanji Karačonji, koji se i danas nalazi na istom mestu. 
 
Međutim, nije to jedini ovakav objekat koji je bio smešten u Kameničkom parku.
 
Sve do požara 1968. godine, tu se nalazio i "srednjovekovni dvorac". Ovo zdanje sa visokim zidinama i nekoliko kula videlo se iz Novog Sada, ali i sa Petrovaradinske tvrđave.
 
Njega je proslavio film "Castle Keep", kod nas preveden kao "Čuvari zamka", američkog reditelja Sindija Polaka. 
U filmu rađenom po motivima istoimenog romana Vilijama Istlejka, glavne uloge imaju Patrik O'Nil i Bert Lankaster. Radnja prati grupu američkih vojnika tokom decembra 1944. godine i bitke u Ardenima, te njihovu odbranu do poslednjeg čoveka prilikom napada nemačke vojske.
 
Film je ostao u senci drugih Polakovih ostvarenja, ali se pamti kao delo koje je na drugačiji način prikazalo ratna zbivanja, kako zbog montaže pod uticajem francuskog novog talasa, tako i po crnom humoru i apsurdnim situacijama. 
 
 
Veći deo filma dešava se upravo u dvorcu i Kameničkom parku, ali i u Vojnoj bolnici, okolnim petrovaradinskim ulicama, te na drugim lokacijama u tadašnjoj Jugoslaviji.
 
Iako je u filmu dvorac gotovo u potpunosti uništen usled napada nemačkih snaga, u stvarnosti se zadržao u Kameničkom parku.
 
Nestao je u požaru po završetku snimanja.
 
Fotografije ovog "srednjovekovnog dvorca" su malobrojne, a za 021.rs je nekoliko njih ustupio Novosađanin Robert Silberholz. 
 
 
Kako kaže, fotografije je napravila njegova majka Antonija dok se zajedno sa porodicom šetala Kameničkim parkom kako bi videla dvorac i snimanje filma.
 
"Bio sam mali kada se snimao film, pa se svega sećam kao kroz maglu. Tada smo živeli nedaleko od Kameničkog parka i fotografije je napravila moja majka. Ona mi je pričala da je nedeljama, a možda i mesecima, gledala statiste i filmsku ekipu koja je radila na filmu. Viđali su ih parku, Novom Sadu, a duže vreme su bili i u Petrovaradinu, gde su snimali neke scene", kaže Silberholz.
 
Po njegovim rečima, dvorac se nalazio kod brežuljka, nedaleko od glavne rampe pri ulasku u park.
 
 
Seća se i da je park bio lep, ali da je "dvorac" jednog samo nestao u velikom požaru. Sagovornik 021.rs kaže da sve ove godine nije čuo o tome da li požar bio slučajan ili namerno izazvan.
Požar ga ni ne čudi, jer je dvorac, ipak, bio samo od stiropora, drveta i sličnih materijala.
 
Svemu ovome dodajmo i to da je Sidni Polak, pričajući o snimanju filma "Čuvari zamka", rekao da je dvorac od stiropora inspirisan Voltom Diznijem. 
 
 
Međutim, u dokumentacu o snimanju filma glumci su ispričali da je dvorac imao samo tri strane i da je bio od drveta, kao i da je čitav set izgoreo i pre završetka snimanja, te da se ne zna šta je izazvalo požar.
 
Na brzinu je potom napravljen dodatni set, a pojedine scene su uspeli da snime unutar jedne zgrade u Beogradu, ali problem je nastao u nedostatku snega, koji su morali da uvezu iz Italije i donesu ga u Kamenički park. 
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Statista

    12.01.2023 20:56
    Bravo Beli
    Da, uništen je prelepi hrast koji se nalazio iznad igrališta i "belog puta". Iznad, u podnožju brda je bila česma, izvor pijaće vode, kao i one dve česme kod velikog jezera. Najveći hrast, kojeg takođe nema, nalazio se na ulazu kod malog jezera, a uništena je i prelepa borova šumica iznad igrališta.
  • Statista

    12.01.2023 20:49
    Učestvovao
    Da, bio sam statista u tom filmu. Dobili smo uniforme i jedan dan snimali u kanalima iza vojne bolnice, a nekoliko dana sam "napadao" dvorac. I sada imam negde komad plastične bodljikave žice kojim je bio opasan dvorac sa strane prema Dunavu, odakle smo napadali. Dobili smo dnevnice, za razliku od ovih potonjih koji su ostali dužni rezervistima.
    Zapaljen je pre kraja snimanja, čak je i delimično obnovljen zbog nastavka snimanja. Bio je spolja stiropor unutra daščana podloga.
    Od 5 glava, četiri su bile ispravne na stubovima, a jedna oborena. Sve je nestalo dolaskom 90tih i kasnije. Sada o tim pravim spomenicima nema ni traga.
  • Dj.

    12.01.2023 19:18
    Bert Lankaster
    Lepo je pročitati o događajima koji su se desili "pre puno godina " čega se sećam imao sam tada 12 god. U to vreme moj pokojni otac bio je i važio za jednog izuzetnog stručnjaka u pogledu el.mehanike.Upravo kada se dogodio taj požar

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.