Ovo je Grej. Mačak koji je otišao u novosadsku mornaricu, pa se predomislio

Mačke su osvojile svet zahvaljujući putovanjima.
Ovo je Grej. Mačak koji je otišao u novosadsku mornaricu, pa se predomislio
Foto: 021.rs

Kako su se ljudi selili, ukrcavali na brodove i pokoravali mora, sa njima su išle i mačke.

O tom putovanju, mačjem prijateljstvu i osnivanju grada lepo piše Robert Perišić u svom poslednjem romanu "Brod za Issu".
 
Jedna mačka zvana Miu pomogla je dečaku, koji je bio sluga, da postane slobodan čovek. I onda su brodom zajedno dospeli na Issu, ostrvo koje danas znamo kao Vis.
Pozivni broj za ovo ostrvo je, inače, 021, a tragom tih brojeva idemo i u Novi Sad, gde se nastanio mačak imena Grej. Valjda je u Greju ostalo nečega "pramačjeg", te je u jednom trenutku i sam krenuo za "mornarima", u mornaricu tamo gde mora odavno nema. 
 
O tome je priča koju nam je poslala Novosađanka nakon poziva da podelite sa priče o vašim ljubimcima. Čitali smo o Sneki, Ozi i Strelki, a sada je na redu Grej.
 
Pre nekog vremena, kaže priča, sugrađanka je izvela Greja u šetnju. Ne šeta sam, već ima društvo.
 
"Pošto ništa ne sluša, naravno, ide na povocu. Uspeo je nekako da izvuče, ne pitajte kako, jer je ta mačketina kao zmija. I krenula je potera za njim, živimo u kvartu u kom se nalazi veliki prostor između zgrada, ali je on gospodin odabrao da ode kasrane... Tako je, do kasarne, koja je u stvari mornarica. Sve vreme beži i drži me na nekih ped do deset metara. Vija ga i Hani, mali pas, ali džabe, on i dalje beži i utrčao je u kasarnu", priča Novosađanka.
 
 
 Mačak Grej u probranom društvu
 
Grej se provukao, ali ne i njegova ljudska saputnica. Civili ne mogu unutra, ali je jedan od vojnika bio popustljiviji pa je dozvolio da prođe kapiju i da ga doziva sa ulaza u kasarnu. 
 
"Nema šanse, Grej se dočepao kasarne, a pasa kakvih hoćeš tamo. A on, gospodin, ode skroz na drugi kraj da ga po onom mraku više nigde ni ne vidim. Vojnik kaže da dalje ne smem, zovem muža da vidim zna li nekog uz čiju bih dozvolu mogla da uđem da tražim mačku. Kasarne je ogromna, ima ogradu, ali ko zna gde sve ovaj može da se zavuče... I šta ću, odvedem Hani kući da bih mogla da vijam Greja ako se pojavi negde na ogradi, ali već mi u glavi kako je negde u daljini sam ili, ne daj Bože, zgažen."
Sa ćerkom se sagovornica 021.rs dala u potragu za nestašnim mačorom - "oko kasarne sa svim mogućim gricama i dozivaj".
 
"Kasarna velika pa ne znaš ni odakle da kreneš. Odosmo na jedan kraj, dozivaj, zvecka. Na jednu, pa na drugu stranu. Cic cici i odjednom čujemo takav mjauk - vrišteći uspaničeni i vidimo Greja kako trči ka nama. Došao je do kapije prateći nas i sve kukajući, jer ne možemo odmah da ga uzmemo. Ispred kapije je legao i čekao da mu se vrati povodac, pitom da pitomiji ne može biti. Celu noć se mazio sa nama. Šta ti vojska učini od mačketine!", kaže Novosađanka.
 
 
Zaključak zašto se Grej voli uprkos sitnim nepodopštinama glasi:
 
"Pa opasna je to mačketina."
  • Ticky

    10.04.2023 14:18
    Muke sa svojeglavim mackama, moja se upravo popela na tavan i ne pada joj napamet da sidje, poslacu je u vojsku da postane poslusnija
  • :)

    10.04.2023 13:15
    Ko god je bio u kasarni zažalio je što je u nju ušao, i slavio dan kada je izašao.
  • Aleh

    10.04.2023 12:43
    Pa ovo je film :)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.