Skoro da nema osobe koja je bila u Novom Sadu, a da nije obišla ovaj spomenik koji je već više od pola veka jedan od simbola antifašizma, ali se u proteklim decenijama i zaboravilo na to koliko se čekalo na njegovo postavljanje i da je umalo pretopljen.
Takođe, ni spomen kompleks nije završen u jednom dahu, nego je bilo više ispravki i popravki tokom godina. Na praznim bronzanim tablama koje su dodate pre tri decenije i danas ima mesta da se upišu imena žrtava koje su naknadno identifikovane.
Spomen kompleks podignut je u znak sećanja na dešavanja od 21. do 23. januara 1942. godine, kada su mađarski fašisti počinili masovne likvidacije više od 1.200 Jevreja, Srba, Roma i drugih uz krađe i pljačke.
Racija je najviše ostala upamćena po tome što su fašisti Novosađane dovodili na obalu Dunava i bacali ih u ledenu reku kroz rupe na ledu.
Novi Sad nakon oslobođenja nije odmah podigao spomenik posvećen ovom strašnom zločinu i proći će godine dok ne bude doneta odluka o tome, dok su potomci žrtava svake godine dolazili na obale Dunava i na svoj način čuvali sećanje na njih.
U drugoj polovini šezdesetih, više od 20 godina nakon Racije, vlast će odlučiti da obeleži ovaj zločin postavljanjem spomen obeležja i treba reći da se u to vreme masovnije postavljaju i drugi spomenici u Novom Sadu i okolini, kako u znak sećanja na žrtve fašizma, tako i na narodnooslobodilačku borbu, narodne heroje, komunistički pokret...
Odluka je doneta 1964. godine i predviđeno je da se na Keju Moše Pijade, danas Keju žrtava racije, koji se u to vreme uređivao kao nasip za odbranu od poplava, postavi spomenik "Porodica" čiji je autor Jovan Soldatović (1920-2005).
Prvobitno je bilo predviđeno da bude na Keju povodom 50 godina SKJ, što je bilo 1969. godine, ali će se dogoditi tek 1971. kada će spomenik "Porodica" postati Spomenik žrtvama fašizma, o čemu i danas svedoči ploča ispod postamenta na kojoj piše "1941/1945" i tekst na srpskom, mađarkom i slovačkom "Žrtvama fašizma".
On je otkriven 23. oktobra u sklopu obeležavanja Dana oslobođenja Novog Sada, što je tada bio i Dan grada, a šire gledano, sve u sklopu obeležavanja 30 godina do ustanka u Drugom svetskom ratu.
Ovo postavljanje će pratiti priča koja je vremenom i zaboravljena, a to je da je "Porodica" godinama stojala u ateljeu i da je bila pred pretapanjem u livnici u Beogradu jer vlasti u Novom Sadu nisu uspevale da nađu odgovarajuću lokaciju. Bilo je tu i pisanja i izjava autora Soldatovića koji nije štedeo tadašnje vlasti, posebno lokalnu, kada je bio u pitanju njihov odnos prema umetnosti.
Naime, "Porodicu" je Jovan Soldatović napravio 1956. godine i godinama je stajala u njegovom ateljeu. Samo je dva puta izlagana, u Novom Sadu i Beogradu.
Kako je i tada pisano, "Porodica" visoka četiri i po metra je nastala inicijativom nekoliko stvaralaca koji su se borili za ulepšavanje i humanizaciju gradskih prostora.
Lokalni urbanisti su tek 1964. odlučili da je Kej prava lokacija za ovaj spomenik. Kako je obrazloženo, "Porodica" sa svojim impozantnim dimenzijama i jasnom antiratnom i humanom simbolikom na Keju može doći do punog izražaja.
Dodajmo i to da se spomenik 1968. godine našao se i na poštanskoj markici Jugoslavije povodom "Međunarodne godine za prava čoveka".
U decenijama koje će uslediti, spomenik "Porodica" će postati centralno mesto na kome će se svake godine obeležavati godišnjica Racije, a naknadno će biti odlučeno da se postave ploče sa imenima žrtava i osnovnim informacijama o zločinu.
Ni ovo postavljanje neće proći bez rasprave Jovana Soldatovića sa lokalnim vlastima tokom 1990/91 godine, jer nisu mogli oko svega da se slože i to je pratilo višemesečno dopisivanje u novinama.
Na kraju, uz "Porodicu" će se od 1992. godine naći 78 bronzanih ploča, koje je takođe uradio vajar Soldatović. Na četiri ploče su, na srpskom i hebrejskom jeziku, ispisane osnovne informacije o Raciji, na 63 table imena ubijenih dok su tri ostale prazne. Postavljene su četiri ploče sa Davidovim zvezdom, dve sa krstom i jedna sa četiri ocila.
Tekst na jednoj ploči glasi: "U Južnoj Bačkoj januara 1942. godine sprovodeći politiku genocida mađarski okupator uz učešće izvesnog broja domaćih Mađara, šovinizmom zatrovanih, sproveo je raciju i izvršio masovni pokolj oko četiri hiljade nevinih žrtava Srba, Jevreja, Roma i drugih i bacio ih pod led Tise i Dunava, a mnoge porodice su pobijene do poslednjeg".
Na dve ploče, na srpskom i hebrejskom, je napisano "U Novom Sadu 21, 22. i 23. januara 1942. godine mađarska soldateska sa pomagačima poubijala je i pod led bacila više od hiljadu i tri stotine nedužnih žena, dece, muškaraca i starih. Večna slava žrtvama racije".
Na četvrtoj ploči piše "Sećanje je spomenik tvrđi od kamena, ako smo ljudi oprostiti moramo zaboraviti ne smemo".
U proteklim decenijama, zbog nekoliko vandalskih ispada, bilo je popravki ploča, a i sam spomenik je pre nekoliko godina potpuno restauiran zbog nastalih naprslina.
U međuvremenu, plato oko spomenika je dodatno uređen, dok se i danas čeka na to da se upišu imena naknadno identifikovanih žrtava na tri prazne ploče.
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
.jpg)
.jpg)
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 4
Drqgan
Mark
Biba
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar