Ne samo da je označila početak organizovanja sajamskih priredbi u Novom Sadu, već se i smatra prvom u postojanju Novosadskog sajma.
Novosadski sajam je najstarija sajamska kuća na ovim prostorima, a osim priređivanja sajmova i izložbi, bavi se i organizovanjem kongresa i stručnih skupova, marketinškim uslugama, skladištenjem robe i ugostiteljstvom, izdavanjem poslovnog prostora...
Kako je sve počelo?
Posle 1918. godine, kad su Bačka, Banat, Srem i Baranja ušli u okvire zajedničke jugoslovenske države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda. U inicijativnom pismu Đule Hajoša, između ostalog, je navedeno da bi Sajam trebalo da se održava po "primeru drugih velikih gradova", i da bi trebalo da bude "prolećni sajam".
Tako je, 11. avgusta počela Prva novosadska izložba.
Ta Prva trgovačka i zanatska izložba, ipak letnja, 1923. godine priređena je u zgradi nekadašnje Državne mađarske katoličke gimnazije na Futoškom putu, današnjoj zgradi Srednje elektrotehničke škole u Futoškoj ulici.
Bila je otvorena svakog dana, od 8 do 18 časova, a ulaznice su koštale 10 dinara. Izložbu je pratio katalog sa spiskom izlagača i oglasnim delom - izdanje koje će svih narednih godina biti sastavni segment sajmova.
Od tog dana Novosadski sajam je rastao, menjao lokacije, izgled, prilagođavao se potrebama, izlagačima, posetiocima, dobrim idejama i trendovima. U nekoliko navrata je menjao lokaciju da bi konačno 1940, u vreme jubilarnog, 10. sajma i izložbe, stigao u Hajduk Veljkovu 11, gde se i danas nalazi. Pre 70 godina, 1953.
Novosadski sajam dobija ime i postaje opštejugoslovenska, međunarodna komercijalna ustanova sa novim zaštitnim znakom, koji je 1952. godine nacrtao Ivko Milojević, tada sedamnaestogodišnji učenik škole za dizajn. Po njegovim rečima veliko S znači Sajam, N je tu zbog Novog Sada, kriva ispod S simbolizuje Dunav, a "krilca" na slovu predstavljaju boga Merkura, zaštitnika trgovaca i zanatlija.
Na jubilarnom, 40. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, 1973. godine, u skladu s nesvrstanom politikom tadašnje Jugoslavije, organizovana je Kolektivna izložba zemalja u razvoju, što je značajno povećalo broj izlagača i posetilaca, a na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovane su i kolektivne izložbe država, iz oba tadašnja politička bloka: Zapadnog i Istočnog. Iste godine se u sajamski prostor "doselila" skulptura "Propinjanja", delo akademskog vajara Jovana Soldatovića.
Simbol Novosadskog sajma se tada sa svojih 40 tona nastanio u ondašnjem Atrijumu, odmah posle kapije Glavnog ulaza, gde je danas Aula Novosadskog sajma. U vreme izgradnje Kongresnog centra "Master" izmeštena je u stočarski deo Sajmišta. Na postolje iznad sajamske fontane prepoznatljivi konji smešteni su 14. septembra 2007. godine.
"Paralelno sa menjanjem vizuelnog identiteta menjao se i raspoloživi zatvoreni i otvoreni izlagački prostor. Danas se Novosadski sajam prostire na oko 230.000 metara kvadratnih. Pored otvorenog prostora izlagačima su na raspolaganju i hale. Objekti su zidani s kraja 50-ih godina 20. veka, do kompleksa „Master“, završenog 2006. godine, u sklopu kojeg je u funkciji sajamskih i kongresnih aktivnosti gotovo polovina, a čime su stvoreni uslovi za organizovanje modernih sajmova, 'kongresnih i konvenšn' aktivnosti, s akcentom na uslužni biznis. Hala 'Master' je u upotrebi od 2003. godine, dok je poslovni centar sedište brojnih firmi i institucija", piše PR služba Novosadskog sajma.
Dodaju da značajan kapacitet Sajma čini otvoreni prostor, na kojem u vreme Poljoprivrednog sajma dominira izložba poljoprivrednemehanizacije, ali i drugi objekti.
Podsećaju da je, tokom pandemije COVID 19 upravo u Hali 1 i Hali "Master" bila je smeštena i Kovid bolnica, a Novosadski sajam je kasnije bio i važan vakcinalni punkt.
Devedeseti Međunarodni poljoprivredni sajam
U godini kada obeležava vek postojanja Novosadski sajam je organizovao i 90. međunarodni poljoprivredni sajam, koji od 2022. nosi oznaku "Najbolje iz Vojvodine".
Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i izložba stoke, održan je od 14. do 18. marta, 1931. godine, uz podršku Udruženja poljoprivrednika kao Saveza poljoprivrednika Dunavske banovine i AD Izložbe i Sajam uzoraka u Novom Sadu.
To je bila prva organizovana izložba i sajam priplodne stoke na celoj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Sajam se tada nalazio u Šumadijskoj ulici br. 12.
Ukupna izložbena površina iznosila je oko 3.100 m2.Na Izložbi je bilo prikazano 1.039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza. Poseban paviljon je bio namenjen mlečnim proizvodima, a bilo je i veterinarskih lekova, stočne hrane, semena, aparata za ishranu svinja, elevatora...
Zbog uspeha i ugleda koji je tokom godina stekao, novosadski Poljoprivredni sajam je na 25. kongresu Međunarodne asocijacije sajmova (UFI), 1958. godine u Solunu primljen u tu asocijaciju.
U Udruženje evropskih poljoprivrednih sajmova EURASKO, sa sedištem u Veroni, Poljoprivredni sajam je primljen 2008. godine i tako postao deo prestižne porodice 30 najreprezentativnijih poljoprivrednih sajmova koji predstavljaju 24 evropske zemlje.
Od 2020. godine Novosadski sajam raspolaže i virtuelnim prostorom na platformi ExpoOnline.rs. Kreirana je kao odgovor na izazov koji je pred sve sajamske kuće postavila pandemija COVID 19, koja je svojim razornim delovanjem po zdravlje i ekonomiju promenila život na prostoru celog sveta.
ExpoOnline.rs je dvojezična, srpsko-engleska platforma za poslovno povezivanje, susrete i širenje informacija i znanja, učvršćivanje starih i uspostavljanje novih poslovnih, ali i prijateljskih veza. Na njoj je od 14. do 23. decembra 2020. organizovan Međunarodni poljoprivredni sajam, prvi u onlajn izdanju.
Vek Novosadskog sajma obeležen je Svečanom akademijom koja je održana u martu ove godine, kao i brojnom aktivnostima na priredbama koje ova kuća organizuje.
Komentari 8
Dejan
jovica s brcima
Zbogom pameti
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar