FOTO: Kuća Mileve Marić u Kisačkoj decenijama čeka da postane muzej

Novi Sad se mnogim značajnim ličnostima iz istorije odužio nizom obeležja, dok kuća u kojoj su boravili matematičarka Mileva Marić i njen suprug fizičar Albert Ajnštajn i dalje čeka da postane muzej.
FOTO: Kuća Mileve Marić u Kisačkoj decenijama čeka da postane muzej
Foto: 021.rs

Preko jednog veka stara kuća u Kisačkoj 20 je decenijama unazad poznata kao mesto gde su povremeno boravili poznati naučnici, međutim samo spomen-ploča već skoro pola veka informiše prolaznike ko je i kada boravio u tom objektu.

Kuću na ovoj adresi 1907. godine podigao je Miloš Marić nakon što je otišao u penziju.
 
Istoričari su zabeležili da je bio štedljiv čovek i uspeo je tokom svog vojničkog života da stekne dovoljno da kupi salaš kod Kaća i kuću na ovom mestu, imanje kod Banjaluke, kao i da kupi kuću u Kisačkoj 20. Na mestu stare kuće sagrađena je nova kuća prema projektu arhitekte Manojla Petljanskog, dok je izvođač bio Laslo Lahner.
 
Objekat ima oko 300 kvadratnih metara i radi se o prizemnoj kući, nalik na mnoge slične kuće sa baroknim i ornamentima iz doba secesije, a koje su građene u to vreme na prostoru Novog Sada i ovog dela Austrougarske. 
Koliko je poznato, Mileva Marić i Albert Ajnštajn su dolazili u Kać, a potom u Novi Sad u različitim periodima od 1900. do 1914. godine, kada je počeo Prvi svetski rat, a potom je njihov brak prekinut jer je bio u krizi.
 
Istoričari do sada nisu uspeli da utvrde koliko tačno puta su Mileva i Albert Ajnštajn boravili u Novom Sadu, posebno u Kisačkoj 20, ali je nesporno da su dolazili sa decom kod Milevinih roditelja. Ono što je nesporno su posete 1905, 1907. i 1913. godine. Prilikom poslednjeg boravka zabeleženo je da su njihova deca Hans Albert i Eduard kršteni u Nikolajevskoj crkvi po pravoslavnom običaju.
 
Nakon razvoda, Ajnštajn više nije dolazio u Novi Sad, a Mileva retko.
 
Nakon Prvog svetskog rata u kući je živela Milevina majka i, koliko je poznato, oko 1938. godine ona će poslednji put boraviti u Novom Sadu, uglavnom pokušavajući da reši pitanja oko nasledstva imovine svoje porodice.
 
Nakon Drugog svetskog rata kuća je nacionalizovana, što je dovelo do toga da i do danas, uprkos više inicijativa, nije moguće potpuno rešiti imovinsko-pravna pitanja kako bi kuća postala muzej.
 
Postojao je niz inicijativa, kako od naslednika, tako i od načelnika, istoričara i drugih javnih ličnosti da se otvori muzej u Kisačkoj 20 ili barem da se deo kuće koristi za tu svrhu, međutim, i danas, nakon više decenija, sve stoji u nekom pravnom vakuumu gde pitanje vlasništva nad kućom nije rešeno.
 
Ono što je ipak urađeno u proteklim godinama jeste da je iz budžeta pre nekoliko godina izdvojeno skoro 10 miliona dinara za obnovu fasade i krova, tako da je sada bar zaštićena od daljeg propadanja.
 
Dok se jednog dana ne obnovi, na kući će i dalje stajati ploča sa informacijama o tome ko je tu živeo.
 
Prvobitno je još 19. decembra 1975. godine postavljena bronzana ploča veličine 57 cm puta 35 cm nepoznatog autora po narudžbini tadašnje Narodne tehnike. Na ploči je pisalo: "U ovoj kući su boravili 1905. i 1907. godine Albert Ajnštajn, tvorac teorije relativiteta, i njegov naučni saradnik i supruga Mileva. Ovo spomen-obeležje postavljeno je povodom 100 godina rođenja Mileve Marić-Ajnštajn i 20 godina Narodne tehnike, 19. decembra 1975."
 
Ova ploča je nekoliko puta kradena, a potom nova pravljena i vraćana na mesto.
 
 
U međuvremenu, Novi Sad je postavio još jednu ploču koja, za sada, nije ukradena.
 
Na njoj piše: "Ovu kuću podigao je 1907. godine Miloš Marić (1846-1922), oficir Šajkaškog bataljona. U ovom domu deo svog života proveli su: Mileva Marić Ajnštajn (1875-1948), srpska naučnica i prva supruga Alberta Ajnštajna, kao i Miloš Marić Mlađi (1885-1944), profesor Medicinskog i Veterinarskog fakulteta u Saratovu."
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
  • Nele

    29.08.2023 14:54
    .....
    Moja prva ljubav sa njenom porodicom živi u toj kući...predivna sećanja na te godine...na mladost...ljubav...neka bezbrižna vremena...
  • Dule

    28.08.2023 16:15
    @Hajde malo istini u oči...
    Da, matematičarka, kako je oslovljavaju i dokumentarci u Nacionalnoj geografiji, Scientific American, biblioteka ETH u Cirihu (mogu ti i lično svedočiti, s obzirom da radim tu).

    Mitomanija ovde ne važi, žena je jedna od prvih studenata fizike na izuzetno prestižnoj instituciji (top 20 na svetu već 100 godina), gde je stigla svojim znanjem i uprkos svim klasnim i rodnim stereotipima u izuzetno konzervativnoj državi.
  • Lala

    28.08.2023 14:38
    Hajde malo istini u oči...
    U članku piše da je Mileva Marić matematičarka.
    Kakva matematičarka?
    Matematičarka iz hobija ili matematičarka zato što je studirala matematiku ili zato što je DIPLOMIRALA matematiku?
    Za one koji ne znaju: studirala je fiziku i zbog loše ocene iz MATEMATIKE nije puštena na diplomski.
    Dakle, man'te se mitova.
    Mitomanija nas je mnogo koštala...



Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.