FOTO: Česme u Ledincima kao trag osmanske vladavine u okolini Novog Sada

Turske česme u Ledincima su jedan od tek nekoliko sačuvanih tragova viševekovnog boravka Osmanlija ne samo na prostoru Novog Sada, već i Vojvodine.
FOTO: Česme u Ledincima kao trag osmanske vladavine u okolini Novog Sada
Foto: 021.rs
Dve česme u Starim Ledincima, koje su nepokretna kulturna dobra, napravljene su u 18. veku, ili pre oslobođenja od Turaka ili ubrzo nakon njihovog odlaska, što se zaključuje po njihovim stilskim karakteristikama.
 
Nalaze se neposredno uz saobraćajnicu, u porti crkve Prenosa moštiju Svetog Nikole, sagrađene između 1827. i 1829. godine.
U odluci o zaštiti navodi se da česme imaju po dve kule, zidane su pravilno tesanim, krupnim komadima krečnjaka, sa nišama za odlaganje časova za zahvatanje vode.
 
"Jugozapadno od crkve je prva česma kojoj se pristupa stepeništem sa južne strane, a na naspramnoj strani je veliko betonsko korito. Njen dominantni ukras je dvostruko profilisan, u temenu prelomljeni luk, dok su na centralnom polju u dva nivoa ozidane tri niše sa karakteristično oblikovanim završecima. Celina je zamišljena kao zid sa nižim bočnim krovovima koji se oslanjaju na nadvišeno srednje polje. Ono je rešeno zabatno i pokriveno dvoslivnim krovom", opis je ove česme u odluci o zaštiti.
Pretpostavlja se da godina 1885, upisana na česmi, potiče iz doba obnove. Kraj nje je uklesano M. V. D, mada nije poznato da li su to inicijali autora ili naručioca.
 
 
Druga česma, severoistočno od crkve, ranije je bila deo pijace u Starim Ledincima.
 
"Ima dvoslivni krov i timpanon, koji se oslanja na jak arhitrav, ukrašen rozetom. U centralnom polju česme izveden je profilisani slepi sedlasti luk koji flankiraju dve omanje niše uklopljene u lizene. Nevešto uklesana 1842. godina verovatno beleži neku popravku", stoji u opisu česme.
 
Zabeleženo je i da su stariji meštani svedočili da su česme prvobitno imale zemljano-kaljavu cev, koja je kasnije zamenjena metalnom cevi.
 
 
Pod zaštitu su stavljene rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture 13. marta 1967. godine, a to je potvrđeno i Odlukom o utvrđivanju za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja u Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine 1991. godine.
Pre više od pola veka stavljene su pod zaštitu kao retki spomenici na teritoriji Vojvodine koji potiču iz osmanskog perioda. 
 
"Osim toga, česme su lepa i karakteristična građevinska ostvarenja i objekti zanimljivi za turizam, a inače su korisni za istorijske, etnološke i umetničke studije", pisalo je u ispitnim nalazima iz 1966. godine.
 
Obe česme u Starim Ledincima su danas uglavnom u dobrom stanju, ali se vidi da ih je vreme "načelo".
 
Delimično su zarasle u travu i verovatno bi trebalo da se obnovi deo kamenih konstrukcija koje su oštećene tokom vremena. Takođe, više nego primetni su crveni natpisi "voda nije za piće", a ima i drugih obaveštenja.
 
Takođe, nedostaje informativna tabla koja bi prolaznicima i turistima objasnila o kakvim česmama se radi.
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
  • Velja

    26.09.2023 15:46
    Nije dve nego tri
    Malo bolje prodjite kroz ledince ima tri vidljive i dve koje su zatrpane
  • Ранко

    26.09.2023 14:53
    Е хвала на једном нормалном и истинитом коментару! Мој Ујак се овим бавио и више пута је ишао у Истанбул за 27 година свог рада о имовинско правним односима које је уредно записивао и објавио Књигу( верујем да је неби објавили у овом коментару) имате је купити у књижарама. Питао бих вас зашто Турци највише улажу у Србију задњих 8 година? Улажу у своје јер су свој на своме свидело се то некоме или не и врло брзо ћете све то осетити у позитивном смислу! А да су били толико лоши и зли неби остао камен на камену а не Манастири и остале грађевине из 12 13 14 века Српског царства итд.
  • Zoka

    26.09.2023 09:05
    @T
    Bravo! Zamolio bih Srpske Istoricare da iznesu javnu istinu kako je i pod kojim uslovima dat Beograd na cuvanje Srbima idi kog vremenskog perioda! Hvala!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.