Pisac prve moderne srpske drame rođen je u Novom Sadu - crkva je htela da spali rukopis

Istorijska drama "Smrt Uroša V." koju je napisao Stefan Stefanović, igra se na pozorišnim scenama skoro dva veka, a malo je nedostajalo da nikada ne bude izvedena.
Pisac prve moderne srpske drame rođen je u Novom Sadu - crkva je htela da spali rukopis
Foto: 021.rs
Ovo književno delo je značajno ne samo kao jedna od najboljih tragedija napisanih na srpskom jeziku, nego i kao prva koja je napisana po reformisanom pravopisu Vuka Stefanovića Karadžića.

U vreme kada su se mnogi viđeniji predstavnici srpskog naroda protivili Vukovoj reformi, Stefanović je napisao svoje najznačajnije delo, istorijsku tragediju, odnosno dramu "Smrt Uroša V."

Ovo delo se smatra prvom originalnom srpskom istorijskom dramom u modernom smislu te reči i jednom od najboljih iz tog žanra. Bazirana je na motivu iz narodne tradicije o tome da je poslednjeg srpskog cara Uroša (1355 — 1371) ubio njegov nekadašnji saradnik Vukašin Mrnjavčević (1365 — 1371), koga je Uroš prethodno uzdigao na rang svog savladara, dajući mu titulu kralja i prepuštajući mu vladavinu državom. U drami se pojavljuje čitav niz kako epskih ličnosti, tako i istorijskih ličnosti kojima se mahom pridaje karakter iz srpske narodne poezije.

Napisana je 1825. i izvedena oktobra iste godine u Njegoševoj ulici, u Krajnerovom teatru. U njoj su igrali učenici Srpske gimnazije, a za glavne uloge mladi Stefanović je uzeo uglavnom školske prijatelje. Tadašnja novosadska javnost je s oduševljenjem čekala da se drama prikaže.
 
Međutim, tada dolazi do zabrane, jer je to izdejstvovao Karlovački mitropolit Stefan Stratimirović koji je zbog nekih scena smatrao da se ruši ugled crkve jer se u lošem svetlu prikazuje život kaluđera.
 
On je najpre tražio rukopis na čitanje, a Stefanović je bio spreman da ga preda. Kako ga je jedan mladi đakon iz mitropolitovog dvora upozorio da Stratimirović planira da ga spali, drama nije poslata mitropolitu. Ovaj besan zbog svega uspeva da kod državnih vlasti u Budimu izdejstvuje zabranu igranja ove predstave. I to samo dan pred premijeru. 
 
Stefanović je zbog takvog razvoja događaja, već tada kao tuberkulozni bolesnik, pao u krevet. Ugledni Novosađani su tražili ukidanje zabrane, što se posle nekog vremena i dogodilo. 
 
Istorijski izvori navode i da delo nije štampano do 1841. godine, što se tumači preranom smrću autora, ali i uticajem mitropolita, jer nisu svi bili spremni da štampaju delo protiv kojeg je bila crkva.
 
Mladi Stefanović, mada je sebi bio namenio ulogu Marka Kraljevića, nikada nije igrao u predstavi - lekari mu to nisu dozvolili. On je tada počeo da piše tragediju "Stefan Dečanski", ali je nikada nije završio. Umro je 1828. godine, u ranim dvadesetim, i sahranjen je u obližnjoj porti Uspenske crkve. 
 
Rukopis nezavršene tragedije je nestao. 
 
Koliko je Stefanović imao godina kada je umro do danas nije u celosti razjašnjeno. Za rođenje se uzimaju godine od 1805. do 1807, a za smrt godine od 1826. do 1829. Ipak, na nadgrobnom spomeniku koji je njegova sestra Sofija postavila 1894. godine stoji da je rođen 1807. a da je umro 21 godinu kasnije. 
 
  
 
Međutim, na fasadi kuće u Miletićevoj 23, u centru grada, gde je živela njegova porodica do 1961. godine, stoji spomen-ploča koju je izradio čuveni vajar Jovan Soldatović. Ploču su postavili Matica srpska i Srpsko narodno pozorište, a njoj piše da je u "u ovoj kući rođen 1805. godine Stefan Stefanović, pisac drame 'Smrt Uroša V.'"
Osim toga, njegov trag u Novom Sadu ostavljen je i kroz ulicu koja se nalazi spram Uspenske crkve i spaja Šafarikovu i Stevana Sremca. 
 
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
  • ex chapman

    24.10.2023 10:21
    @Pokojni Cika Franja
    wow
    kako pogadja
  • Pokojni Čika Franja

    23.10.2023 22:33
    Kaluđeri (1877)
    Gled'o sam vam metanije,
    Kad varate Boga živa;
    Gled'o sam vas, gde se pije,
    Gde se jede i uživa.

    Sluš'o sam vas, kad kunete
    Svoje stado, svoje verne,
    I kad tajni prizovete,
    Licemerni, licemerne!

    Gled'o sam vas — ne da nisam,
    Kad razbludom usplamtite;
    Gled'o sam vas, ne da nisam,
    Licemerni, upamtite!

    Georgije Đura Jakšić
  • MARE NS

    23.10.2023 20:26
    @Realisto Biblioteku u Aleksandeiji su spalili PAGANI Rimljani, ne hrišćani.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.