FOTO: Petrovaradinska tvrđava čuva sećanje na stradale za oslobođenje i stvaranje Jugoslavije
Ove godine se obeležava 110 godina od početka Prvog svetskog rata, a među tužnim godišnjicama je i streljanje rodoljuba na području Petrovaradina septembra 1914. godine.
Foto: 021.rs
Sećanje na ovaj čin odmazde Austrougarske vlasti nad civilima obeleženo je spomen-obeležjem postavljenim u jugoistočnom delu kompleksa Gornjeg grada Petrovaradinske tvrđave, odnosno u blizini tzv. Donjeg platoa u šancu sa leve strane, kod Komunikacione kapije.
Postavljanje spomenika iniciralo je Sokolsko društvo Petrovaradin radi afirmisanja i negovanja kulture sećanja.
Na ovoj lokaciji Austrougarske vlasti su 12. septembra 1914. godine streljale devet osoba iz Beške, Sremskih Karlovaca i Vojke, što je predstavljalo čin "odmazde" nakon prodora delova srpske Prve armije u Srem posle Cerske bitke.
Streljane žrtve su bili civili, koje su prvo privedene kao taoci, a nedugo potom i pogubljeni na ovoj lokaciji i potom na istom mestu pokopani. Posmrtni ostaci su preneseni 1922. godine u mesta iz kojih su poticali.
Među streljanim civilima su bili jedan krojač, jedan građevinar, jedna akademska slikarka, jedno svešteno lice, dva posednika, jedan opštinski službenik i dva studenta.
Spomenik streljanim rodoljubima podignut je 1934. godine i do danas je sačuvan u izvornom stanju. Rad je lokalnog majstora, oblikovan u duhu vremena u kojem je nastao: pravilnih geometrijskih formi, jednostavan i sveden. Sastoji se od grobnice od betona, zidnog platna sa pločom prislonjenom na bedem i reljefnog krsta postavljenog u osi iznad spomenika. Grobnica je ograđena, izvedena od betona i veštačkog kamena.
Ovaj spomenik se po izbijanju Drugog svetskog rata našao na meti ustaške vlasti koje su Petrovaradin dobile kao deo kvislinške tvorevine Nezavisne Države Hrvatske. Mnogi spomenici su tada uništeni širom Srema, a kako bi se što potpunije uklonilo ovo spomen-obeležje, angažovan je građevinski tehničar Drk Antun.
Međutim, on ga nije srušio, nego je sa svojim pomoćnicima samostalno doneo odluku da na spomeniku zamalteriše samo spomen-ploču, kao i krst iznad, dok ostatak konstrukcije spomenika nije uništio. Ovo je omogućilo da ubrzo nakon oslobođenja usledi obnova i da spomenik ostane sačuvan u izvornom obliku do danas.
Konačno, 2014. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture obavio je konzervatorske radove na obnovi spomenika, te je i danas u dobrom stanju.
Tokom decenija, spomenik je služio kao mesto na kojem su se polagali venci i podsećalo na stradanje rodoljuba u borbi za stvaranje Jugoslavije, prvo od strane Sokolskog društva, a potom i SUBNOR-a (Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije) koji ga obiđe svakog septembra.
Na spomeniku piše:
"Na ovom mestu su meseca septembra 1914. godine položili svoje živote za oslobođenje i ujedinjenje Jugoslovena:
Dujanović Svetozar, sveštenik iz Beške
Marković Vladimir, opštinski beležnik
Varičak Milan, student veterine
Jovanović Danica, akademska slikarka
Rac Vladimir, posednik
Bojić Svetozar, krojač
Inđić Lazar, građevinar iz Vojke
Čobanović Aleksandar, posednik
Nikolić Bogdan, student prava iz Sremskih Karlovaca
Svetla su ovo imena. Uspomena na njihovu žrtvu živeće večno.
Sokolsko društvo Petrovaradin, 1934. godine".
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče
Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica
29.10.2024.•
3
Relativno rano, sa 12 godina, uključio sam se u pionirski sastav Fudbalskog kluba Vojvodina.
Jedno drugačije novosadsko detinjstvo
22.10.2024.•
0
Priča Duška Bogdanovića o jednom drugačijem novosadskom detinjstvu...
Kad led proključa u Novom Sadu
15.10.2024.•
3
Hokej na ledu je u Novom Sadu imao neverovatnu uzlaznu liniju.
"Pino Silvestre" pokret u Novom Sadu: Kako smo zamirisali
08.10.2024.•
12
Kada su muški primerci moje generacije i oni sa nekoliko godina starijim krštenicama - takozvani "bumeri" - počeli da (se) mirišu?
Kako su patike osvojile Novi Sad
01.10.2024.•
2
Patike. Prve sam dobio ranih pedestih kada sam pošao u zabavište.
Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare
24.09.2024.•
9
Farmerke ili farke - kako ih danas zovu mladi - kao klinac sam video u "kaubojskim" filmovima.
Novosadski sport nekad: Za koga se navijalo i zašto je ovo čudan grad?
17.09.2024.•
11
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, moje detinjstvo i rana mladost bili su u znaku totalne zaluđenosti sportom.
Najbolje ocenjena mesta u Novom Sadu: Restorani koje vam preporučuje internet
08.08.2024.•
50
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Arhitekta kojeg Novi Sad nije želeo: Poznati objekti su mogli da izgledaju drugačije
31.07.2024.•
15
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
FOTO: Pothodnik u centru Novog Sada čuva stare mape koje niko ne primećuje - o čemu se radi?
24.07.2024.•
28
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Šta se o Štrandu pisalo pre 100 godina: Pesak nije uzoran, preterano skup bife i Šerlok Holms
19.06.2024.•
9
Tokom leta mnogi Novosađani pohrle na Štrand kako bi pronašli osveženje u Dunavu ili kraj reke.
Graditelj socijalističkog Novog Sada
03.06.2024.•
13
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Novi Sad koji sanjamo
25.05.2024.•
19
Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
21.05.2024.•
84
Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
VIDEO: Prepoznajete li ovaj grad - šta se radilo u Novom Sadu proleća 1939. godine?
18.04.2024.•
25
Pre 85 godina Novi Sad je bio znatno drugačiji grad. Najpre, u njemu je živelo gotovo sedam puta manje ljudi.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
24.03.2024.•
31
Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"
24.03.2024.•
7
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
20.03.2024.•
25
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?
26.02.2024.•
18
Prava Bosanska brvnara sa etnografskom zbirkom predmeta starih i 200 godina može se pronaći u Veterniku.
Student nije zapalio žito
05.02.2024.•
5
Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.
FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča
01.02.2024.•
3
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
Komentari 3
Spomenik
Spomenik je napravljen 1934. kad je Jugoslavija postojala.
A imena ljudi koji se nalaze na njima se danas prevrcu u grobu kad vide ko ih oplakuje i ko se kiti politickim poenima nad njihovom spomen plocom!
Nek vam je laka crna zemlja i vecno Vam hvala JUNACI!
Srećko
Domagoj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar