Kako se finansira zaštita životne sredine iz lokalnih budžeta

Tako su na primer Sremski Karlovci izdvojili manje od jednog procenta svog ukupnog budžeta za finasiranje zaštite životne sredine, što je malo, s obzirom na to da je ova opština opterećena brojnim ekološkim problemima, poput divljih deponija i nedovoljne pokrivenosti kanalizacionom mrežom.
 
Čelnici beočinske opštine izdvojili su dosta više novca za ovu svrhu, ali se u izveštaju o izvršenju budžeta ispostavilo da nisu uspeli da prihoduju od naknade za zaštitu životne sredine koliko su očekivali.

Budžetsko trošenje za zaštitu životne sredine podrazumeva različite stavke poput upravljanja otpadom i otpadnim vodama, smanjenja zagađenosti, zaštite biljnog i životnjiskog sveta, i drugo.

Istraživanjem trošenja lokalnih samouprava na zaštitu životne sredine bavio se, u više navrata, Ekološki centar "Stanište". Problemi koje su istraživači identifikovali su da je ukupan iznos rashoda manji od namenskih prihoda od naknada, da se finansiraju programi koji ne pripadaju ovoj oblasti, da pravna regulativa nije dovršena, da je izveštavanje o ulaganjima nepouzdano, te da je odlučivanje na lokalnom nivou netransparentno, uz potpun izostanak učešća građana. "Stanište" je utvrdilo i da veliki broj lokalnih samouprava iznose namenjene za zaštitu životne sredine nije trošio, već da ih je prenosio u naredne godine.
 
Naveli su i česte primere nenamenskog korišćenja, specifično u okviru stavke "zaštita biljnog i životinjskog sveta". Dok su ciljevi stavki koje se finansiraju pod ovom klasom u vezi sa zaštitom i očuvanjem biljnih i životinjskih vrsta, pojedine lokalne samouprave su ova sredstva koristile za suzbijanje komaraca i krpelja, hvatanje pasa lutalica, rad službe zoohigijene, i slično.
 
Utvrđeno je i da je veliki broj opština i gradova, u visokim iznosima, subvencionisao lokalna javna komunalna preduzeća, za programe koji se evidentiraju kao zaštita životne sredine.

Dejan Maksimović iz EC "Stanište" kaže da su, poslednjih godina, velike sume za zaštitu životne sredine trošene nenamenski.
 
"To su sredstva koja su naplaćena i ta sredstva su postojala u budžetu, ali nisu potrošena na ono za šta su naplaćena, već za neke sasvim druge potrebe budžeta. Na taj način smo izgubili veliki iznos novca, koji naravno nije dovoljan da se reše svi ekološki problemi u državi, ali je barem jedan deo mogao da se reši", rekao je Maksimović.
 
Maksimović je ocenio da je preovlađujući stav, ne samo među donosiocima odluka, već I u društvu, da je zdrava životna sredina sporedna stvar.
 
"Zašto se sve to dešava? Jednostavno, vrednovanje životne sredine u našem društvu nije na zadovoljavajućem nivou. Mi kao društvo, pa samim tim i organi vlasti kao deo tog društva, ne vrednujemo dovoljno životnu sredinu. Smatra se da je životna sredina hir bogatih i da se to radi onda kada se svi drugi problemi reše", istakao je i dodao da su upravo u tom vrednosno-moralnom segmentu razlozi zašto u životnu sredinu ne ulažemo čak i onda kada taj novac imamo na raspolaganju.
 
Ovakvo trošenje budžeta prevashodno namenjenog za zaštitu životne sredine komentarisao je i Igor Jezdimirović iz Inženjera za zaštitu životne sredine.
 
"Nažalost, još 2012. godine ukinut je budžetski fond za životnu sredinu na nacionalnom nivou. Sledeći taj primer, s obzirom na to da se vrlo često gleda šta se radi na nacionalnom nivou pa se tako radi i na lokalnom, došlo je do toga da su ta sredstva koja su bila namenjena za različite eko takse i stvari koje se naplaćuju u ime životne sredine počele da se slivaju u opšti budžet. Taj novac stiže u zajednički budžet i onda se spram volje donosilaca odluka on troši. I to je neki stav koji vidimo na nacionalnom nivou i koji pokazuje da do preko 50 odsto sredstava koji se prikupljaju za zaštitu životne sredine se nažalost ne troše za zaštitu životne sredine. Slična situacija je i u pojedinim lokalnim samoupravama. Pod zaštitu životne sredine podvode sve i svašta - od prskanja komaraca pa do različitih stvari. Ono što se dešava na lokalnom nivou jeste da postoji jako mnogo problema koji bi trebalo da se finansiraju iz tog budžetskog fonda za životnu sredinu, ali da on nije do kraja jasno definisan u mnogim samoupravama".
 
Tokom godina istraživanja, “Stanište” je ustanovilo da javnost nema pravi uvid u to kako se troši novac za zaštitu životne sredine. Maksimović je istakao da je takva situacija normallizovana.
 
"To nije praksa u našim lokalnim samoupravama da kada se odlučuje o tome šta će biti sadržaj programa fonda da se pitaju građani i da građani učestvuju u kreiranju tog programa. Isti slučaj je i sa republičkim fondom. Mi tu imamo potpuno odsustvo učešća javnosti. Takođe, podaci su dosta netransparentni. Dosta je do njih teško doći. Vlasti vrlo rado pokazuju programe šta se planira da se uradi kroz fondove. Do tih podataka možete doći, zato što te dokumente usvaja ili lokalna skupština ili gradsko i opštinsko veće. Međutim kada treba da se predstavi izveštaj šta je od obećanog sprovedeno i sa koliko novca, tu ćete naići na potpunu netransparentnost", naveo je.
 
Naš sagovornik iz “Inženjera zaštite životne sredine” saglasan je sa nalazima Ekološkog centra “Stanište” da je odlučivanje o finansiranju kao i njegovo sprovođenje nedovoljno transparentno.
 
Kao dobar primer izdvaja Novi Sad kao jednu od prvih lokalnih samouprava koje su uvele "ekološki dinar" i koja je uspela da svakog dana građani imaju uvid na šta se taj ekološki dinar koristi.
 
"U drugim lokalnim samoupravama možete videti da tu nema dovoljno transparentosti ili da ta sredstva nisu na adekvatan način potrošena za životnu. Izuzetno je bitno da građani imaju mogućnost da pogledaju na šta se to troši i da utiču na tu odluku. Dobar primer za potrošnju jeste kada imaju određene monitoringe, u smislu praćenja kvaliteta vazduha, praćenja polena... To su sve neke stvari koje mogu da budu finansirane iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. One nama daju usmerenje šta bi i na koji način trebalo da se reguliše kako bi se poboljšali uslovi života, a samim tim i kvalitet".

Šta bi bilo rešenje kada je u pitanju finansiranje ove oblasti, predlaže Maksimović.
 
"Potreban je jedan opsežan rad i veliko ulaganje u promenu društvene svesti o značaju životne sredine. To jeste dugotrajan i mukotrpan proces, ali bez tog procesa naše društvo neće uspeti da sagleda životnu sredinu kao nešto u šta vredi ulagati i ove probleme koje sada gledamo, gledaćemo ih stalno".
 
Serijal "Od nas zavisi" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.