Problem treba učiniti vidljivim kako bi javnost saznala za problem

Za to koriste različite forme organizovanja, od neformalnih inicijativa do zvanično registrovanih udruženja.

Svojim aktivnostima oni utiču na donosioce odluka. Reaguju na prijave građana, ali ih i uključuju u zajedničke akcije.
 
Neretko, ovi koraci dovode do manjih ili većih pobeda, pa čak i do bolje saradnje institucija i građana.

"Trenutno imamo tri volonterske grupe. Naime, mi smo, osim interesnog područja opštine Vrbas proširili naše aktivnosti i na kulsku opštinu, shvatajući da smo usmereni jedni na druge, a da, s druge strane, u toj opštini nema aktivnog ekološkog udruženja. Imali smo puno aktivnosti u oblastima odlaganja otpada, borbe protiv alergenog korova, najviše ambrozije, pijaće vode, podzemnih voda. Tematika je dosta široka, morali smo dosta da radimo na svojim kapacitetima, na svojim edukacijama kako bismo mogli da pristupimo donosiocima odluka sa konkretnim rešenjima i predlozima", kaže Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta Vrbas.

Važnost saradnje lokalnih udruženja za zaštitu životne sredine naglašava Ruža Helać iz Vojvođanske zelene inicijative. Ovo udruženje svoje angažovanje usmerava na medijsku vidljivost ekoloških problema, ali i pruža podršku slabije vidljivim lokalnim inicijativama, pre svega iz Vojvodine, a potom iz cele Srbije.

Najveći brend Vojvođanske zelene inicijative je Zelena patrola, mobilna grupa za preventivno i brzo medijsko reagovanje na ekološke probleme i alarmiranje javnosti. Ruža Helać za 021 govori o funkcionisanju Zelene patrole.
 
"Princip rada Zelene patrole je takav da mi pozivamo građane, ekološke aktiviste i organizacije civilnog društva iz lokalnih sredina da prijave problem koji za posledicu ima uništavanje životne sredine, prirode i kvaliteta života građana... Suština je u tome da problem treba učiniti vidljivim kako bi javnost saznala za problem, sagledala sve posledice nerešavanja problema i da se na taj način izvrši pritisak na donosioce odluka", priča Helać.
 
Dodaje da je Zelena patrola i logistika tim ekološkim organizacijama i aktivistima u lokalnim sredinama do rešavanja problema.
 
"Mi kada snimimo i objavimo emisiju nismo završili. Mi njima uvek stojimo na raspolaganju za kontakte sa drugim medijima, za pomoć pri pisanju saopštenja. Tako da smatramo da obavljamo jednu dragocenu ulogu u savremenom društvenom trenutku, kada su ugrožena prirodna dobra i životna sredina u pitanju", ističe Helać.

Nemanja Obradović iz Ekološke inicijative Temerina kaže da je povod za osnivanje ove neformalne grupe bio je problem zagađenja zemljišta i vazduha uzrokovan radom farme svinja.
 
Obradović kaže da je taj problem na inicijativu građana delimično rešen, ali da posledice nisu u potpunosti uklonjene. On priča i o tome kakav pristup je "Inicijativa" koristila i kako je izgledala komunikacija sa institucijama.
 
"Najčešće smo se obraćali lokalnoj inspekciji, zatim pokrajinskoj vodnoj inspekciji, nezavisnim državnim institucijama... Pisali smo čak i austrijskom atašeu, jer se ovde radi o austrijskom kapitalu. Pisali smo i ministru poljoprivrede, njihovu reakciju smo očekivali. Međutim, nije bilo epiloga. Pisali smo i premijeru i predsedniku. Takođe smo podneli kolektivnu tužbu protiv zagađivača", navodi Obradović.
 
Budući da Vojvođanska zelena inicijativa deluje duže od 10 godina, Ruža Helać primećuje kako se odnos institucija prema ekološkim udruženjima i njihovim akcijama menjao.
 
"Kada smo mi počeli sa radom bila je brža reakcija lokalne vlasti. Recimo u Gornjoj Rogatici je zatvorena ciglana koja je koristila animalni otpad kao gorivo. Građani su se gušili, nisu mogli da žive od toga. Posle snimljene emisje njima je inspekcija zabranila rad", priseća se Helać.
 
Sada su, kako kaže, veći izazov velike strane kompanije, dok je sa domaćim zagađivačima lakše doći do rešenja.
 
Godine iskustva u komunikaciji sa institucijama u cilju rešavanja ekoloških problema u lokalnoj samoupravi ima i Đurđevac. On navodi da je kroz zalaganje za određene teme naučio i kako treba da pristupi donosiocima odluka, a da pri tom ostvari bolje rezultate na korist svih građana, pa i nadležnih organa.  
 
"Jako je važno u odnosu prema donosiocima odluka da se ne afirmiše problem, nego da se afirmiše saradnja. Mi sad imamo jedan drugačiji odnos nego što smo imali pre pet, šest godina kada smo voleli da afirmišemo sebe kroz afirmaciju problema. Prosto im (nadležnima) nismo davali priliku da reaguju, da iznesu svoje mišljenje i svoje viđenje odnosa prema problemu", objašnjava Đurđevac.
 
Obradović iz Ekološke inicijative Temerina koja deluje od 2021. godine, priča šta su do danas naučili i kakvi su im planovi za budućnost.
 
"Naučili smo da ne treba da ćutimo na probleme u našoj zajednici, da moramo da sarađujemo, da moramo da komuniciramo i ostanemo budni i aktivni, da pratimo odluke koje opštinska odeljenja raspisuju i donose, jer se sve to direktno odnosi na naše živote. Ono što smo takođe naučili, je što nije pohvalno, jeste da ovde sistem ne funkcioniše, onako kako to u zdravim demokratijama funkcioniše", naglašava Obradović.
 
Serijal "Od nas zavisi" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.