Objekat je podignut u veoma turbulentnom istorijskom razdoblju, neposredno uoči balkanskih ratova.
Matica srpska se u to vreme nalazila na drugom mestu, u samom centru Novog Sada, na mestu gde će kasnije biti "probijena" ulica Modene.
Konačno, godine 1928. Matica srpska se preselila u zgradu u kojoj se i danas nalazi.
Kao ustanova, Matica srpska od svog osnivanja funkcioniše na načelima brige drugih o njoj, a zapravo ta materijalna osnova dobrotvora i danas obezbeđuje njeno funkcionisanje u svakom smislu.
Veliku ulogu u razvoju same Matice srpske, ali i izgradnji zdanja u kojem se ona već gotovo jedan vek nalazi, imala je dobrotvorka Marija Trandafil. Ona je 1878. godine, pet godina pre svoje smrti, čitavu imovinu prepisala Matici srpskoj.
Ova zgrada jedan je od simbola Novog Sada i predstavlja jednospratni objekat koji izlazi na dve ulice (Matice srpske i Trg Marije Trandafil), na uglu je zasečena erkerom na spratu, dok se na vrhu nalazi kupola.
Izgrađena je u pseudoklasicističkom stilu sa elementima secesije, a karakteriše je svedena ornamentika, jednostavnost i harmonija volumena i detalja. Timpanoni, lukovi iznad prozora i dekorativni venci uzeti iz su stroge rimske arhitekture, ali su inspirisani i čistim i otmenim grčkim formama.
"Zgrada Matice srpske predstavlja lepu arhitektonsku celinu kojom naš grad može da se ponosi. Arhitektonsko rešenje je delo Momčila Tapavice koji je veoma zanimljiva osoba naše kulturne prošlosti. Arhitektonsko rešenje je vrlo zanimljivo, pomalo je u znaku secesije ali i sa nacionalnim elementima. Zgrada ima veoma zanimljive kupole koje imaju svoju funkciju", ističe predsednik ove institucije Dragan Stanić.
Samog arhitektu ovog zdanja Momčila Tapavicu, karakterisao je i izuzetan talenat za sport. Rođen je u vojvođanskom mestu Nadalj, 1872. godine, u tadašnjoj Austrougarskoj, a sportom je počeo da se bavi u Novom Sadu gde je važio za jednog od najboljih atletičara.
Zbog dobrih sportskih rezultata Tapavica je uvršten u trinaestočlani olimpijski tim Ugarske u sklopu kojeg je učestvovao na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine. Tada je bilo moguće da se jedan sportista takmiči u više disciplina, tako da je Tapavica na prvim Igrama nastupao u dizanju tegova, rvanju, atletici, ali i tenisu.
Tapavica je nastupajući u tenisu postigao najbolji rezultat, a poražen je u polufinalu. Pošto su tadašnje propozicije bile takve da se meč za treće mesto nije igrao, njemu je automatski pripala bronzana medalja. "Tapavicu možemo posmatrati i kao prvog srpskog osvajača medalje na modernim Olimpijskim igrama, iako tada nije nastupao pod zastavom Srbije", kaže Stanić.
Ispred glavnog ulaza u zgradu Matice srpske nalazi se šest bista koje su posvećene osobama zaslužnim za njen razvoj.
"Bistu je dobio Jovan Hadžić kao prvi predsednik Matice srpske, Sava Tekelija je dobio bistu kao veliki predsednik, a još veći dobrotvor koji je ostavio zgradu i biblioteku Tekelijanuma u Pešti u kojoj je Matica i bila smeštena sve do 1864. kada se i prebacila u Novi Sad. Bista Teodoru Pavloviću, koji je prvi poneo naziv sekretara Matice srpske, a bio je u operativnom smislu ključni čovek, takođe se nalazi ispred zgrade. Najvažnija i najinicijativnija ličnost te epohe u Matici srpskoj".
Osim njih svoju bistu ispred Matice srpske imaju i Tihomir Ostojić, Platon Atanacković i Vasa Stajić.
"Matica srpska je postala jedna od najbogatijih ustanova u pogledu tog bogatstva koje je došlo preko zadužbina i dobročinstava. To je način da brinemo za Maticu srpsku kao što su i oni brinuli o svim onim stvarima bitnim za sprsku kulturu", zaključuje Stanić.
Projekat "Sećanja grada" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
