Njena najprepoznatljivija odlika, statua na kupoli, delo je vajara Đorđa Jovanovića i predstavlja starogrčkog boga Hermesa, zaštitnika trgovine.
Ovaj detalj simbol je delatnosti koja se u ovoj zgradi odvijala od njenog nastanka.
Zgrada je izgrađena 1896. godine za Centralni kreditni zavod čiji su osnivači bili Lazar Dunđerski, Ljuba Stefanović i Miloš Dimitrijević.
Donka Stančić, istoričarka umetnosti i autorka knjige "Novi Sad od kuće do kuće", navodi za 021.rs da je ova zgrada građena gotovo u isto vreme kada i Gradska kuća, Magistrat i Palata suda, u kojoj je danas Muzej Vojvodine.
"Projekat za ovu zgradu potpisan je 1895. godine. Postoje podaci da je ona izgrađena i pod krovom bila već sledeće 1896. godine, ali verovatno oprema unutra nije bila završena. Dakle, to je vreme kada Novi Sad dobija tako moćne, reprezentativne palate", kaže Stančić.
Kako navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada za 021.rs, objekat je namenski građen kao sedište finansijskog poslovanja, što se odrazilo i na njegov izgled. "Banke su obično građene tako da svojim raskošnim izgledom i opremom reprezentuju moć i ekonomsku snagu, tako da je to slučaj i sa ovim objektom", navode u Zavodu, dodajući da je u izgradnju uloženo 70.000 kruna.
Zgrada Centralnog ekonomskog zavoda delo je bečkog arhitekte Franca Vorude. Prema rečima naše Donke Stančić, zgrada je prvobitno isplanirana i izgrađena kao jednospratnica, ali je kasnije nadograđen još jedan sprat.
"Franc Voruda je isprojektovao zgradu sa jednim spratom, ali kasnije, već 1921. godine, zbog proširenja kapaciteta poslovanja, doneta je odluka da se dogradi još jedan sprat. Bilo je dobro to što je sve radio isti arhitekta, pa je Voruda na krilima zgrade, pošto je objekat ugaon i ima dva krila, dodao još jedan sprat tako da i dan-danas deluje kao da nikakve intervencije nije bilo, već da je zgrada integralno nastala baš ovakva kakvu je danas imamo".
Početkom osamdesetih godina prošloga veka zgrada je renovirana za potrebe Ljubljanske banke. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da je tada zgrada dobila svoju, i danas karakterističnu, plavu boju.
"Najznačajnija prostorija u enterijeru je šalter sala, bogato ukrašena štuko-ornamentikom. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, palata je postala sedište Ljubljanske banke i tada je urađena velika obnova objekta i fasada je obojena u plavo, boju koja je zaštitni znak ove banke. Tada je otkriveno da je štuko-dekoracija u šalter sali bila pozlaćena, u prizemlju su i kabinet upravnika i blagajna", navode u Zavodu.
Donka Stančić ukazuje na to da je zgrada izgrađena u vreme istoricizma, koji se deli na podstilove po ugledu na stilove iz 18. i prve polovine 19. veka, kao što su barok i klasicizam. Ona ističe da je ova zgrada sagrađena u neobaroknom stilu.
Zgrada Centralnog kreditnog zavoda je 1987. godine proglašena spomenikom kulture, a od 2008. je deo prostorno kulturno-istorijske celine Staro jezgro Novog Sada.
Projekat "Sećanja grada" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
