Čekajući na novu namenu nekadašnje čuvene Agrarije

Ovih dana u "Svilari" možemo da vidimo kako ovdašnji, ali i studenti arhitekture iz Beograda i Temišvara maštaju o budućem izgledu "Agrarije", sedištu Centralne poljoprivredne zadruge nemačke nacional
Čekajući na novu namenu nekadašnje čuvene Agrarije
Foto: 021.rs

Zgrada u Lasla Gala 32 je generacijama stasalim tokom socijalizma poznata kao "Elektroluks", po firmi koja je više decenija bila smeštena u ovom prostoru.

Već duže vreme je potpuno napuštena, dosta je oronula, ali i dalje privlači pažnju prolaznika, baš kao i susedna, poznata kao Hotel "Orijent" sa legendarnom kafanom "Piroš čizma".

Mašta mladih novu ulogu zdanja vidi kao buduće sedište umetnika različitih disciplina, a sve u sklopu podsticanja formi stvaralaštva i rada izniklih u doba digitalizacije. Tu bi bili ateljei, specifični radni prostori koje je grad dodeljivao još pre četiri, pet decenija kada je imao upola manje i stanovnika i artista.

Bilo bi, naravno, i mesta za izlaganje, radionice, sala za tribine, prostore za globalno umrežavanje...  Jedno vreme ceo kompleks bi i obavljao ulogu tako nedostajuće gradske galerije.

Oživljavanje kompleksa bi bilo i svojevrsno podsećanje na nekadašnju važnu ulogu danas mirne Železničke ulice kojom je od centra do železničke stanice prolazilo više ljudi nego centralnom Zmaj Jovinom ulicom. Setili bismo se i dvojice značajnih, a posve zaboravljenih arhitekata, Oskara Pakvora i Pala Soceka.

Prvi je projektovao uličnu zgradu "Agrarije", a iza njega je ostalo više od 20 zgrada u Futoškoj, Železničkoj, Svetozara Markovića, Barona Bajića, na Malom Limanu, u blizini Dunava... Poseban utisak ostavio je retko uspešnom rekonstrukcijom zgrade Nemačke evangelističke crkve, danas zdanju "Ujvideki sinhaz". Umro je u logoru na Kavkazu.

Autor dvorišne zgrade u "Agrariji" Pal Socek je iz porodice tradicionalnih graditelja Novog Sada. Osim projektovanjem bavio se i građevinskom delatnošću.

Za samo sedam-osam godina rada pročuo se kao arhitekta dvadesetak zgrada sa stanovima za iznajmljivanje, ali i manjeg kvarta na kraju Ćirpanove ulice. U tom kraju je i njegova stvaralačka "puslica", dom Mađarskog pevačkog društva, danas Društva za telesno vežbanje.

Prvi se u gradu bavio urbanim mobilijarom, pa su i danas prisutna njegova pojedina parterna rešenja i stubovi za oglašavanje. Kao i Pakvor tragično je okončao u logoru na Kavkazu.

Građani i umetnici su rekli šta misle i kako vide "Agrariju" i druge arhitektionske baštine Novog Sada. Na potezu je uprava grada.

Projekat "Sećanja grada" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Ostalo iz kategorije Projekti - Sećanja grada

Kompozitor koji spaja narode

Na Uspenskom groblju u Novom Sadu i danas se nalazi spomenik kompozitoru Josifu Runjaninu poznatom po kompozicijima "Lijepa naša domovino" i "Rado ide Srbin u vojnike".

Park star skoro dva veka

Najveći i najstariji park u Novom Sadu postoji već 185 godina, ali malo ko od Novosađana zna da se on zapravo ne nalazi u samo gradu, već na drugoj strani reke.