Završena grupna faza: Kenguri preskočili Orlove, Južna Amerika pet od pet

Završeno je takmičenje po grupama, gotovo je sa kalkulacijama, sada ako hoćeš dalje - moraš i da igraš i da pobediš. Neki su se provukli, neki nezasluženo ispali, neki pravili, a neki kvarili igru. Ipak, za svet je najbitnije da su aktuelni šampioni i vicešampioni poslati kući kao poslednji u svojim grupama, da su Južnoamerikanci prošli pet od pet, a za ovaj naš mali deo sveta - da je Srbija ispala kada se to najmanje očekivalo.

Naši momci uradili su sve što treba i što je selektor od njih tražio – osim onog najbitnijeg, nisu postigli gol na vreme, na poluvremenu nisu uspeli da se podignu za drugih 45 minuta i zato je epilog takav.

Formacija koja je donela pobedu protiv Nemaca, trebalo je da to uradi i protiv Kengura. Antić je napravio dve pametne izmene bez mnogo štete, pošto je imao četiri igrača sa žutim kartonima, dvojicu - Subotića i Kolarova, ostavio je na klupi, a umesto njih igrali su Luković i Obradović. Zamisao igre je ostao isti, napadi sa bokova preko Krasića i Jovanovića, odličnom trojkom u centralnoj veznoj liniji iza njih da im čuva leđa i daje slobodu, ali nedostajala je koncentracija samo u jednom momentu, koji da je iskorišćen mi bismo verovatno igrali protiv Amera u Rustenburgu.

Krasić je uradio sve idelano, pobegao odbrani, zaobišao golmana, a onda kao da se uplašio šanse i želeo samo da opali po lopti da je se otarasi i zategne u gol, ali je nažalost samo obradovao nekog od navijača u gornjim redovima stadiona Mbombela poklonivši mu Džabulanija. Onda je šansu imao Bane, pa Kuzma, pa Žiga, pa konačno i Kejhil, koji je eto iz prve ozbiljne protivnikove akcije postigao gol u stilu vrhunskih centarfora skakača poput Klajverta ili Birofa. Nije prošlo ni pet minuta, nismo stigli ni da se oporavimo, australijski džoker Holman je povećao prednost. Onda smo shvatili da opet moramo da jurimo, Pantelić je sjajno ispratio Bambijevu žabicu, ali nije uspeo i Lazovićevu u poslednjem minutu.

Ipak, jedno je sasvim jasno, što ide na račun selektora, a to je da ekipa nije bila fizički dovoljno pripremljena, što pokazuju sva tri druga poluvremena u kojima smo gubili utakmice ili bili natrčani sa igračem više. I ne budimo svi selektori reprezentacije i sveznalci, niti dozvoliti da poredimo rezultat sa prethodnim generacijama. Antić je vratio veru u fudbal, publiku na stadione, podmladio ekipu, koja može da zablista na sledećem Euro šampionatu. A kvalifikacije koje slede pokazaće da li smo na pravom putu.

Nemci su tradicionalisti, poštuju istoriju, zato su i na ovom Mundijalu prošli u drugi krug, nisu dozvolili da im se prvi put desi da ispadnu u grupi. A za onu afričku ekipu kojoj smo mi poklonili avionske karte za Rustenburg, ni krivi ni dužni su u drugom krugu sa dva data gola iz penala i sa najneodređenijom i najdosadnijom (ne)fudbalskom taktikom.

Putevi zaista vode u Rim

Svetski prvaci nisu uspeli ni da prođu grupu, ali niko nije ni očekivao da će biti drugačije. Interesantno je da Italijani nisu bili mnogo spektakularniji ni pre četiri godine u Nemačkoj, ali tada su Kanavaro i Zambrota bili četiri godine mlađi, imali su pored sebe Nestu, a Điđi Bufon je bio najbolji planetarni golman. I svakako, u napadu su imali Princa od Rima - Totija, prefinjenog džentlmena Stare Dame - Del Pjera i čoveka koji iz dve odbijene da tri gola svim delovima tela - Pipa Inzagija.

Do finala su došli sa jednim primljenim golom, u finalu primili još jedan, a sada su u grupi dobili pet komada i bili poslednji na tabeli. Slovaci su zaslužili da uđu u istoriju na debitantskom nastupu, a i oni crveno beli Južnoamerikanci su bili ispred njih, ali to nije iznenađenje, zna se sa kojih su prostora.

Domaćini idu, tj. ostaju kod kuće

Svetski vicešampioni obrukali su se još više nego Italijani i sve su uradili po jednom, a i to je bilo previše za totalni raspad - dali jedan gol, uzeli jedan bod i jednom rasturili reprezentaciju.

Anri, Abidal, Anelka i Galas su zauvek proterani iz državnog tima, čak su za bojkot koji su izazvali morali da se pravdaju Sarkoziju. Došlo je do smene trenera, a sasvim sigurno i smene generacije.

Domaćini idu, tj. ostaju kući, dalje su otišli Meksiko, a ispred njih nebesko plavi sa onog kontinenta.

Nedostaje Runi Đavo

U dramatičnoj grupi C, Ameri su golom Donovana u zaostavnom vremenu došli sa treće na prvu poziciju ispred Engleza. Slovenci su bili žrtva američkog sna i ispali, iako su odigrali sjajno protiv italijanizovanog Gordog Albiona.

Kapelo je uspeo da zabeleži pobedu u grupi, ali ekipa ne funkcioniše onako kako se očekuje na Ostrvu. Nedopustivo je da divljeg, riđeg i tipičnog ostrvskog napadača, koji ne poštuje nikakva, pa ni fudbalska pravila (zato je najbolji u najjačoj fudbalskoj ligi), ograničavaš kojekakvim okvirima italijanske proizvodnje. Vejn Runi iza sebe ima sve najbolje fudbalere Premijer lige u kojoj je dao 34 gola protekle sezone, a na Mundijalu ne može ni jedan.

A sada dolaze na red oni zbog kojih se među fudbalskim definicijama našla i ona da je fudbal igra u kojoj na kraju uvek pobeđuju Nemci. Ako žele da je isprave, biće im potreban Runi Đavo, a ne Runi Žabar.

Argentinci maksimalno

Argentinci su nastavili da rešetaju, a Dijego Armando je pokazao da polako sazreva kao trener, ali ne i kao čovek-navijač, pošto se raduje kao dečak bilo da je dat prvi ili treći gol njegovog tima. Mesi nikako da postigne gol, pogađa stative, asistira, prolazi, tuku ga...ali proradiće kao i Maradona u Meksiku 1986. kada bude bilo najbitnije - biće ''božiji''. Iza Argentine, u osmini finala igraće i Južna Koreja, koja je zahvaljujući azijskom fanatizmu, ali i pametnom igrom bila ispred Nigerije i Grčke.

Arjene, dobrodošao nazad

Holanđani su uz ''Gaučose'', jedina ekipa sa maksimalnim učinkom u takmičenju po grupama. Igrali su taman onoliko koliko im je potrebno, a za nešto više - pa oporavio se Roben, koji je ušao protiv Kameruna, nije postigao gol, tempira formu, ali je pogodio stativu, a na odbijenu loptu je naleteo Huntelar i doneo pobedu. ''Lale'' su sa njim na desnom krilu ozbiljnija ekipa i ako je mogao da odvede minhenski Bajern do finala Liše šampiona, može i reprezentaciju do finala Svetskog prvenstva. Japanci su izgubili od Holandije, ali su zato pobedili Kamerun i Dansku i završili posao, ali sada idu na Paragvaj i biće im potrebno mnogo više za plasman u četvrtinu finala.

Brazilci i Portugalci razbacali po terenu

Brazil i Portugal mogli su zajedno da prođu u drugi krug sa nerešenim rezultatom i, za razliku od Urugvaja i Meksika, oni su razbacali malo po terenu, trčkarali, u početku se tukli, a na kraju šetali do poslednjeg sudijskog zvižduka.

Afrički Slonovi su uspeli da pokažu da bar malo umeju da igraju fudbal protiv Severne Koreje i pobedom otišli put kuće. Svakako da imaju tim sastavljen od vrhunskih igrača, ali je na klupi bio Sven Goran Erikson, koji ništa pametno nije uradio u fudbalu još od osvojenog Skudeta i Kupa Uefa sa Lacijom u prošlom veku.

Španci se bude

Zahvaljujući pobedi Španije protiv Čilea, izbegli smo da već u osmini finala gledamo duel između dva najveća favorita – ''Crvene furije'' i ''Karioka''. Kao što je i očekivano, evropski prvaci su polako hvatali zalet, David Vilja je postigao tri od četiri gola, poslednji asistirao, tako da je murinjovski poraz od Švajcaraca u prvom kolu čista slučajnost.

Sada idu na Portugalce, predvođene jednom zvezdom Kristijanom Ronaldom, ali u španskoj reprezantaciji se nalazi osam Barsinih igrača, a poznato je kako je dečko sa izraženim neukusom za frizuru prošao protiv njih u debitantskoj sezoni u Realu.

Na drugoj poziciji u grupi H nalazi se za promenu južnoamerička ekipa, Čile, koji će imati najtežeg protivnika – komšije iz Brazila.

Igra donosi Trofej

Fudbal se vraća na stare, svetle i utabane puteve koji vode do igre koja donosi pobedu, zato su žuto-plavi, nebesko plavo-beli, samo nebesko plavi, crveno-beli i samo crveni sa onog kontinenta na kom se još kunu u Bubamaru, među 16 najboljih na svetu. Sličan jezik, kulturu, stil života pa samim tim i fudbalski kod imaju i dve ekipe sa Iberijskog ili ti Pirinejskog poluostrva, Meksikanci su tu negde, a po krojfovskom načinu igre tu su i Holanđani.

Tako da imamo devet od 16 timova koji gaje specifičan i svakako onaj fudbal definisan kao igra u kojoj je cilj dati gol i pobediti igrom, a ne braniti ga opstrukcijom protivničke, čekanjem greške i gde je početni cilj ostati neporažen. Negde između nalaze se Nemci i Ameri, koji takođe igraju efikasan fudbal, ali ne lepršav, već direktan.

Ostatak sveta, Kapelova Engleska, onaj afrički tim, dva azijska i Slovaci biće ekipe koje svakako mogu do četvrtine finala, ali nekim drugačijim (ne)znanjem, koje je takođe fudbalsko, ali ne lepo za oko. Dovoljno je što je Inter prvak Evrope, dosta murinjovštine – svet je iznad Evrope, pa neka i njegov prvak pobedi igrom i nadigravanjem, jer na kraju krajeva, zbog toga se i odlazi na stadione. Nadam se da u Rimu neće biti televizijskih sankcija kao u Severnoj Koreji  i da će Italijani konačno shvatiti da može da se postane svetski prvak na malo drugačiji način.

Trofeji jesu najbitnija potvrda kvaliteta, ali svet je počeo da gleda fudbal zbog igre, a trofeji su došli kao njena kruna. Ta veza ne sme biti prekinuta. (Milovan Longinov)