Kapelo nadigran, Ronaldo uplakan

Dogodilo se ono što smo priželjkivali i donekle očekivali - Južnoamerikanci su nastavili sa pobedama inspirisani igrom, šteta samo što je nesretni Čile morao na ipak prejake komšije u žutom, a bili su najsimpatičnija ekipa na Mundijalu. Holanđani lako sa Slovacima, italijanska Engleska ponižena od velike Nemačke, Španci sve bolji, a eto tu je negde i Gana i ako smo do sada mislili da su zalutali, nedopustivo je tako nešto govoriti o ekipama koje su među osam najboljih na planeti.

Igra i rezultat ispred sambe

Brazilski selektor, Karlos Dunga, napravio je od svog tima nešto što niko iz krajeva iz kojih dolaze ne bi verovao da je moguće - sambu i ples virtuoza na lopti je ostavio po strani, zarad tima, konkretne igre i rezultata i ima sve što mu je potrebno za novi trofej. Kako je i sam rekao, ovaj tim je gradio tri godine, izbacio je iz stroja Ronaldinja, koji mu za sada ne fali, ali njegove lopte, kreativnost i lucidnost mogu mu nedostajati protiv onih koji žele, a i mogu da im pariraju - Španije, Argentine, a eto već sada u sledećoj rundi protiv Holandije.

Čile je iznenadio svet svojom zrelošću i smelošću da igraju onakav fudbal kakav bi i oni sami želeli da gledaju, a imali su i rezultate, ali su ipak još zeleni za žute sa istočnog dela kontinenta.

Superiorni Španci

Uz Brazil, Španci počinju da opravdavaju ulogu glavnih favorita za osvajanje šampionata. Neubedljivi Portugal, vođen prosečnim trenerom Keirošom i uplakanim i jedinim igračem svetske klase, Kristijanom Ronaldom, nisu mogli ništa protiv "furije". David Vilja je pokazao da je trenutno najbolji napadač na svetu postigavši još jedan odlučujući pogodak.

Ćavi je pak demonstrirao da je najbolji plejmejker na planeti, a u paru sa Inijestom čini i najfudbalskiji kreativni tandem centralnih veznih fudbalera. Zato Cesk još uvek mora da sedi na klupi i uči kako se to radi i zato želi  da se vrati u svoju domovinu u srcu Katalonije da igra sa pomenutom dvojicom i maksimalno iskoristi svoj neosporiv talenat. Odbrana je predvođena Pujolom i Pikeom na centralnim pozicijama, dok je na desnom boku  fantastični Serhio Ramos, koji na ovom takmičenju pokazuje sve svoje vrline na najbolji mogući način i da je imao sreće mogao je dati bar dva gola.

A Ronaldo neka pljuje na kamermana i novinare šalje kod selektora i krivi trenera kao i onomad Ser Aleksa kada nije mogao ništa u rimskom finalu u dresu Mančestera protiv Barse, takođe u duelu protiv Pujola i Pikea.

Mesi opet odličan, čeka gol

Argentinci su posve pokazali da imaju najjaču ofanzivnu liniju na svetu i sa takvim igračima gotovo da im je nepotreban vrhunski kreativac u veznom redu, već samo oni kojima je zadatak defanziva, zato je Seba Veron na klupi. Tevez i Iguain rešavaju golovima, Mesi iza njih menja sve krativce u srednjoj liniji, a usput dribla, proigrava, šutira i čeka pravi trenutak da postigne gol i da reši meč kada ostlima ne bude išlo.

Prvi gol protiv Meksikanaca jeste iz ogromnog ofsajda i ''sombrerosi'' se verovatno nadaju da bi bilo sve drugačije da nije bilo toga, međutim, ostatku sveta je jasno kakav je Maradonin tim i da bi epilog svakako bio ovakav. Zapravo, videćemo sada koliko su jaki protiv prvog protivnika koji može da im parira u svim segmentima igre, a još dolazi iz Nemačke.

Kapelo, ti u Italiju sa svojima, Englezi na Ostrvo

Pomenuti tim iz Zapadne Evrope održao je u svom stilu čas fudbalskoj totalno pomešanoj rasi italijansko-engleske veze. Ma koliko Kapelo bio veliki trener i osvojio ogroman broj trofeja, ipak je to radio na uvek sličan način i sa vrlo sličnim igračima koji se uklapaju u njegov sistem. On se ne prilagođava fudbalskoj kulturi, već je preobražava prema svojoj i očigledno je precenio sebe misleći da to može da uradi i sa ostrvskim i još reprezentativnim fudbalom.

Engleski fudbaleri su u potpunosti suprotnog shvatanja - imaju kvalitet da igraju skroz drugačije, direktnije, efikasnije, takoreći ostvrski, jer uostalom sa takvih prostora i dolaze. Sudija je i u ovom meču napravio katastrofalnu grešku i, za razliku od Meksika, ovde bi bio red da se na poluvremenu zapitamo šta bi bilo kad bi bilo, ali onda dođe 67. pa 70. minut - Miler zakuca Engleze i pošalje ih kući sa sve neodređenim i nejasnim izrazima lica, pošto ne veruju da su slušali i bili vođeni namrgođenim čikom sa naočarima, koji dolazi iz suprotne (ne) fudbalske kulture.

Zato Joakim Lev zna šta radi, pa sa Turčinom Ozilom, Poljacima Podolskim i Kloseom, crncima Kedirom, Boatengom i Kakauom ide na Maradonine majstore i to će biti svakako najinteresantnija utakmica u dosadašnjem delu prvenstva, pošto zahvaljujući Kapelu, prethodna to nije bila.

Razlika - potez i prečka

Vraćamo se na onaj kontinent sa kog dolaze timovi koji pred odlazak na Svetsko prvenstvo u domovini dobiju poruku - ''idite, igrajte se i pobedićete''. Urugvajci i Paragvajci nisu imali nimalo lake poslove protiv azijskih ekipa Južne Koreje, odnosno Japana i u dramatičnim završnicama su prošli dalje. Nebesko plavi poveli su na vreme preko Suareza i očekivali su da će slabiji protivnik pasti nakon primljenog gola, međutim, Južna Koreja je podsetila na tezu da ''danas svi igraju fudbal''. Uspeli su da izjednače, da dominiraju i budu ujednačen protivnik, ali onda je opet usledio potez, ono što imaju svi iz Južne Amerike kada im je potrebno da reše meč. Tako je Suarez potezom, kao ranije Majkon protiv Severne Koreje, napravio razliku jednim genijalnim šutem.

Paragvajci nisu imali takav potez koji bi ih odveo dalje, već su Japanci imali potez koji ih je vratio kući na Daleki Istok. Kažu da su penali rulet, tako se Komano kockao, zažmurio, zategao gore, pošteno uzdrmao prečku i proslavio se kao naš Mijat ’98 protiv Holanđana. Paragvajci, ukoliko žele da urade nešto više protiv Španije u narednoj rundi, moraju mnogo drugačije i ubedljivije, inače će proći kao Portugalci, ali sa još kojim golom u mreži.

Holandija četiri od četiri

Holanđani su zabeležili i četvrtu pobedu na sličan način kao i u prethodna tri puta - strpljivom pas igrom i čekanjem na nadahnutost jednog od majstora iz napadačke linije i sasvim očekivano Arjen Roben, nakon oporavka od povrede, prvi put je počeo meč i trebalo mu je 18 minuta da postigne gol.

Lale, za razliku od nekih ranijih takmičenja, sada imaju i čvrstinu u odbrani, primili su samo dva gola, oba iz penala, međutim, koliko su zapravo jaki videćemo protiv Dunginog Brazila, koji je kao igrač izbacio Holanđane iz četvrtfinala na šampionatu u Americi ’94.

Gana na afrički način

I ostala je još Gana, koja je eto stigla do četvrtine finala i ukoliko ponovo iskoriste sve svoje fizičke predispozicije, a još bude i Gijan inspirisan, mogli bi i među četiri najbolja.

Gana igra dosadan, afrički fudbal, ali sa igračima sa takvim karakteristikama ni ne može drugačije. Rajevac, ma koliko delovao sa klupe da nema pojma šta traži od svojih igrača, ima rezultate i nesumnjivo je radio na disciplini, dobro protumačio sposobnosti svog tima na koje može da se osloni.

Ameri su se istrošili u grupi, gde su u svakoj utakmici jurili rezultat i plasman, i sada su takođe gubili, pa izjednačili, ali nisu imali snage za još jedan povratak.

Po fudbalskim enciklopedijama

Možemo biti zadovoljni tokom prvenstva - ostalo je još osam najboljih od kojih četiri iz Južne Amerike, Španci, Nemci, Holanđani i Gana. I dobro je da su ispali nezanimljivi Portugalci i Kapelo, ostali su timovi koji umeju da se nadigravaju i čine igru lepšom. U četvrtini finala videćemo da li Maradona i Mesi mogu i protiv odličnih Nemaca, koliko mogu Brazilci sa Dunginim stilom, Špansku ''crvenu furiju'' u naletu, a i može li Gana i protiv Urugvajaca.

Ekipe koje su ostale sigurno neće ostaviti svet ravnodušnim, a mreže prazne, šta više, ostale su one koje pobeđuju onako kako volimo - driblingom, duplim pasom, čuvanjem lopte, kreativnošću, i igrom za gol više, a tu je i Gana koja nadoknađuje sve fizikom i zasluženo je tu gde jeste. A Kapelo neka ode kod Lipija, neka zajedno iz fotelje, grickajući čips, ali i nokte, gledaju kako fudbal napreduje u odnosu na periode kada su vladali njihovi sistemi provlačenja. I neka se ne vraća na Ostrvo ako ne želi da se prilagodi tamošnjem stilu.

Lipi je već otišao, Italijani brzo napreduju. Maradona, Del Boske, Dunga, Joakime - hvala vam, a i tebi Bielsa, jer su Čileanci bili hit prvenstva. Fudbal se vraća na svoje mesto, u čijim god rukama završi ''zlatna boginja''.

Zaboravljene stranice fudbalske enciklopedije ponovo su otvorene zatvaranjem dosadnih od pre četiri godine. Svet još više voli fudbal. Šteta što nema i Ronaldinja da svojom sambom ulepša ovu manifestaciju, zato Leo, pokaži u četvrtini finala da si novi Maradona, pa neka se ponovi ’86.  (Milovan Longinov)