Nemci ponizili i Argentinu, pobeđuje Krojfovo načelo

Došli smo i među četiri najbolja, tri evropska, ali i prava fudbalska tima koji ne dolaze iz Italije, slične joj Engleske, i Francuske, kao i jedan koji dolazi iz Južne Amerike. Španija, Nemačka, Holandija ili Urugvaj, ''gaučosi'' poniženi, penali promašeni, a Krojf se smeška, jer mu je svejedno ko će osvojiti Mundijal, sada je sasvim sigurno pobednik - fudbal.

Nemci još uvek dolaze iz Nemačke

Ni Argentinci, kao i Englezi nisu uspeli da preprave definiciju Bobija Čarltona da je fudbal igra sa 22 igrača i jednom loptom u kojoj uvek na kraju pobeđuju Nemci. Doduše, u Joakimovom timu ima dosta i naturalizovanih kao što su Ozil, Podolski, Klose, Marin, Gomez, Boateng i Kakau, međutim, ono što je bitno je da svi oni razumeju i uklapaju se u švapsku disciplinu, direktnu igru, u kojoj svaki igrač u svakoj situaciji zna svoj zadatak. Maradonin tim je do ovog meča igrao lep i brz fudbal, i efikasan pre svega, ali Nigerija, Južna Koreja, Grčka i Meksiko ne igraju fudbal kao ''panceri'' sa zapadnog dela Starog kontinenta.

Protiv evidentno slabijih protivnika nemoguće je uočiti greške u igri, i kao što je nadamo se Dunga uvideo da su mu nedostajali Ronaldinjo i Pato, tako je i Maradona verovatno shvatio da je napravio grešku ne pozvavši Kambijasa, Zanetija i mlađeg Milita - Gabija. Glavno nemačko oružje svakako je vezni red, odnosno čvrstina i sigurnost, kao i kompaktnost različitih profila igrača. Ozil je zadužen za onaj kreativniji deo i završni pas pred protivničkim šesnaestercom, Miler za sve što treba na bilo kom delu terena i u potpunosti je opravdao Balakovu trinaesticu na leđima. Podolski ima zadatak da šutira i asistira snažnom levicom, Kedira da hapsi protivničke igrače, a Švajnštajger da menja strane, kreira do dela terena koji pripada Ozilu, ali sada je pokazao da ume i da naniže trojicu i asistira.

Sa druge strane, El Pibe, u srednjoj liniji ima zapravo jednog veznog fudbalera kojem u potpunosti odgovara formacija 4-3-2-1, a to je Havijer Maskerano. Krilni napadači i spoljni vezni u formaciji 4-4-2, Maksi Rodrigez i Di Marija, sa svojim karakteristikama potpuno su beskorisni na pozicijama polulevo i poludesno, gde nemaju prostora ni da prođu, a takođe ne poseduju dovoljno kvaliteta za defanzivne i plejmejkerske zadatke. Mesi je tokom turnira morao da bude i kreativac i veza sredine i napada, zbog toga je bio daleko od protivničkog gola. Iguain je dao četiri gola do utakmice sa Nemcima, ali onda je već na poluvremenu zaslužio da bude zamenjen Dijegom Militom.

A Miro Klose se sa nova dva gola u ovom meču i ukupno 14 postignutih golova na Mundijalima izjednačio sa svojim sunarodnikom Gerdom Milerom i fali mu jedan da stigne i ''el Fenomena'', odnosno pravog Ronalda.

Pogrešno evropizovan Brazil

U drugom četvrtfinalnom derbiju između Holandije i Brazila, u prvoj pravoj proveri oba tima, opet su se tek sad videli nedostaci i jednih i drugih. Štoperski par holanđana Hejtinga-Ojer, nedopustivo loše su se postavili kod Robinjovog gola, a da je Brazil onaj stari, iskoristio bi lošu igru Holanđana u prvih 45 minuta i do poluvremena bi rešio ovu utakmicu. Ovako sa Melom u timu, koji je na top listi najvećih promašaja u Seriji A za prošlu sezonu, sa Robinjom, koji faktički od kako je otišao iz Španije nije ništa spektakularno uradio i Kakom čija sezona u Realu ne može da se poredi sa prethodnom u Milanu, protiv prvog jačeg protivnika i kada su u situaciji da jure rezultat – nisu imali vođu, tj, imali su pogrešnog.

Dabome, falio je Ronaldinjo, a i Pato da osveži igru u drugom poluvremenu. A Dunga je gradio tim više od tri godine i želeo je da promeni stil igre i da ga približi evropskom. Dunga je Brazilac, a napravio je sličnu grešku kao Kapelo-stranac na čelu reprezentacije, želeći da menja koncept i fudbalski kod igre. Zato je i dao otkaz i preduhitrio brazilski savez u istoj nameri. Johan Krojf ipak ne greši, što je uoči meča sa Holandijom izjavio da nikada ne bi platio kartu da gleda ovakav Brazil.

''Lale'' su sa druge strane delovale uvelo u prvom delu igre i da su se Melo i Cezar malo bolje sporazumeli i da nisu vratili Holanđane u meč, možda bi epilog bio drugačiji. Ovako kada Brazilce nije išlo i kada su Holanđani preokrenuli rezultat, Melo je dobio crveni, Kaka i Robinjo nisu mogli ništa, a na klupi ne postoje adekvatne zamene. A Šnajder je pokazao da je ovo njegova sezona i posle tri trofeja sa Interom, i na Mundijalu je postigao već četiri gola i pokazao da je vrhunski vezni fudbaler, kao što je i Roben jedan od najboljih krilnih napadača. I za to najviše hvala Florentinu Perezu, koji ih je oterao iz Madrida, pa sada svet može da uživa i veruje da Holanđani sa njima dvojicom mogu i do titule.

Španci plešu Barsinim ritmom

U još jednoj neizvesnoj utakmici, Španci su pokazali i svoje drugo lice – umeju da igraju i na rezultat i kada ih ne ide, tj. kada je protivnik agresivan, organizovan i disciplinovan u defanzivi, a još usput dolazi iz Paragvaja i ume i da napadne. Furija nije toliko ubedljiva i lepršava kao na Euru 2008, međutim stigla je do polufinala najviše zahavljujući stilu igre koji gaji i Barselona i čak šestorica Katalonaca je bilo u prvoj postavi protiv Paragvaja. Treba istaći da je Del Boske ovu utakmicu dobio izmenama i promenom formacije. U igru je uveo genijalnog Fabregasa i džokera Pedra, umesto nedovoljno spremnog Toresa i indisponiranog Ćabi Alonsa. Vilja je vraćen na centralnu poziciju u špicu napada, Cesk odmah iza njega, a Pedro je špartao po bokovima i upravo je on učestvovao u akciji kod pobedonosnog pogotka.

David Vilja je trenutno najbolji napadač na svetu, ne zbog toga što je dao najviše golova do sada na Mundijalu, čak pet, već zato što kad god i u bilo kakvoj formaciji, trese mreže, opasan je po gol, a ume i da prođe i asisitira. Španija i Nemačka verovatno su zaslužili da se nađu još jednom u finalu, kao i na pomenutom evropskom šampionatu pre dve godine, međutim ovaj sudar titana sledi korak pre. Svet veruje da će pobednik ovog duela osvojiti i naslov svetskog prvaka.

Suarezova ''božija'' ruka

Po imenima, najslabiji četvtrfinalni duel bio je između Gane i Urugvaja, ali je i tu viđen dobar fudbal. Timovi su inicijativu preuzimali periodično, počeci oba poluvremena pripali su Južnoamerikancima, dok su završnice poluvremena pripale Gani. Timovi su bili ujednačeni i imali po jednog napadača koji je ulazio i promašivao prilike – Luis Suarez i Asamoa Gijan. Pritom, afrički napadač je proglašen i za tragičara utakmice pošto je u 120. minutu, Suarez igrao rukom u svom kaznenom prostoru, a Gijan iz penala pogodio prečku. Ipak, jedna ekipa sa onog kontinenta je morala među četiri najbolja, ako ništa onda zbog kosmičke pravde, jer to je najfudbalskiji kontinent.

Krojfovo načelo

Načelo Krojfove fudbalske filozofije glasi: ako što duže imaš loptu u svojim nogama i držiš je na protivnčkoj polovini, onda je protivniku teže da te ugrozi. Johan Krojf je počasni predsednik Barselone (bio do pre par dana, ali onda je vratio titulu na razmatarnje pošto to nije po klupskom statutu) koja gaji takav fudbal, a zna se koliko je uticajan i u Ajaksu i uopšte u holandskom fudbalu.

A Španija i Holandija su među četiri najbolja, Nemci su Nemci, a Urugvaj ima Dijega Forlana i igrao je u eliminacionoj fazi protiv Južne Koreje i Gane. Dakle, svi oni koji vole fudbal kao igru - nadigravanje - umetnost, mogu mirno da spavaju zbog dve stvari: Fudbal se vraća na krov sveta, a najbolji igrač šampionata i godine sasvim sigurno neće biti defanzivni igrač, kao pre četiri, kad je bio onaj Italijan, koji je više vredni radnik u birokratskom Lipijevom preduzeću, nego fudbaler.

Još šest puta spavamo do 11. jula, ali mirno i blaženo, više ne moramo samo da sanjamo onaj fudbal koji nam je nedostajao, on se vratio tamo gde je obožavan - u našem (ne)realnom svetu. Hvala ti Johane, a još više hvala onima koji te slede. (Milovan Longinov)