Završeno SP 2010 – Španija, vuvuzele, Džabulani...fudbal

Katalonija, pardon Španija na vrhu sveta

Dan uoči finalne utakmice između Holandije i Španije, na ulicama glavnog grada Katalonije, Barselone, više stotina hiljada građana tražilo je veću regionalnu autonomiju i protestvovalo zbog odluke Ustavnog suda koji osporava da ova pokrajina sebe naziva državom. To je verovatno mahom iz političkih i ostalih razloga koji najmanje veze imaju sa sportom, ali eto sada znamo da je Španija postala svetski fudbalski prvak zahvaljujući katalonskim i većinom Barseloninim fudbalerima.

U timu svetskog prvaka nalazi se čak sedmorica Katalonaca od kojih su petorica članovi Barselone: Valdes, Pujol, Pike, Kapdevilja, Buskec, Ćavi i Fabregas i još trojica fudbalera koji nisu iz ovog regiona, ali nose bordo-plavi dres- Inijesta, Pedro i David Vilja. Kada pogledamo statistiku sa ovog turnira, Španija je postigla osam golova i sve su postigli upravo gorepomenuti igrači, Vilja pet, Inijesta dva i Pujol jedan, dok su i asistenti bili Ćavi dvaput, Vilja i Fabregas po jednom.

Treba ipak napomenuti da je napadač Vilja od ovog leta prešao u redove katalonskog kluba za koji nema još nijedan nastup, ali je ugovorom na ovom šampionatu, fudbaler tima Pepa Gvardiole.

Jedni prave, drugi kvare

Španija je u finalu u bila bolji rival, mada je i Holandija preko Robena imala dva zicera za pobedu, ali je Kasiljas bio fenomenalan i spasao svoj tim. Kao što se i moglo pretpostaviti, Holanđani su se više usredsredili na odbranu svog gola, a na ofanzivu uglavnom iz kontra napada, brzim dodavanjima preko Snajdera do Robena. Dok su zadnji vezni igrači, Van Bomel i De Jong koristili sve moguće načine da zaustave španske veziste i obojica su zaslužili crveni karton, kao što je doduše zaslužio i Pujol na drugoj strani zbog povlačenja Robena. Del Boskeovi izabranici su bili ti koji su gradili igru, a Van Marvijkovi kvarili, ali i to je opravdano, pošto nisu mogli drugačije da se suprtostave superiornom protivniku.

Igru Španije opet su perfektno držali Ćavi i Inijesta, a odlično im se pridodavali Vilja, Pedro, Ćabi Alonso i Buskec, kao i u drugom delu igre rezervisti Hesus Navas i Fabregas. Španski selektor, još jednom je napravio izmene koje su direktno uticale na bolju igru i promenu rezultata. Navas je prodirao po desnom boku, igrao široko i ostavljao prostora u sredini, dok je Fabregas u dva navrata bio još kako opasan po Stekelnburga i asisitirao Inijesti za pobedonosni gol.

Tragičar Roben, Van Bomel najprljaviji

Tandem Snajder-Roben, opet je predvodio ''lale'' i zamalo i sedmi put zaredom da donese pobedu svom timu. Upravo u 62. minutu i najboljoj prilici za Holandiju, Snajder je pronašao rupu između Pikea i Kapdevilje, Roben izašao oči u oči sa Kasiljasom, ali je golman madridskog Reala, još jednom pokazao da je najbolji na svetu na svojoj poziciji i sasvim zasluženo je proglašen i za najboljeg čuvara mreže u Južnoj Africi sa samo dva primljena gola, oba u grupnoj fazi takmičenja.

Van Bomel je po ko zna koji put pokazao da je jedan od najprljavijih fudbalera, ali je u tom svom karakteru prilično sazreo, pošto je već u 21. minutu zaradio žuti karton, ali nije odustajao od grube igre i svaki put pravio prekršaj taman toliko da ne dobije i isključenje. A De Jong bi onim svojim karate udarcem u Alonsove grudi bio kažnjen i u borilačkim sportovima, a kamoli u ovom loptastom sa 22 igrača na prostranom zelenom terenu.

A heroj utakmice, Andres Inijesta, postigao je gol, kako on kaže, ''na asistenciju preminulog Danija Harkea'', bivšeg kapitena Espanjola i njegovog saigrača iz mlade reprezentacije. Španski vezista je proslavljajući gol skinuo dres i na majci ispod napisao poruku: ''Dani Harke, uvek uz nas''.

Na kraju uvek pobeđuju Nemci

Najveće i najlepše otkrovenje Mundijala, reprezentacija Nemačke, uspela je da odbrani treće mesto na Svetskom prvenstvu, pošto je u utakmici punoj preokreta, na kraju slavila protiv Urugvaja rezultatom 3:2. Poveli su preko nove mlade zvezde, Tomasa Milera,  Urugvajci preokrenuli preko Kavanija i zvanično najboljeg fudbalera turnira, Dijega Forlana, ali su Jansen i Kedira potvrdili definiciju Bobija Čarltona o ''igri u kojoj uvek na kraju pobeđuju Nemci''.

Mlada selekcija Joakima Leva, čija je starosna granica 23 godine, prikazala je na ovom turniru spektakularan fudbal, na čak tri utakmice postigla po četiri gola i prava je šteta što su na Špance naleteli u polufinalu. Pomenuti Miler, pa zatim Ozil, Kedira, Švajnštajger, Podolski i Klose igrali su totalni, tečan i efikasan fudbal i postigli su najviše golova na šampionatu - 16, interesantno, čak duplo više od prvaka sa Iberijskog poluostrva, jugozapadno od njih.

Nagrade - Forlan, Miler, Kasiljas...

Urugvajski napadač i popularni ''El Komadante'', Dijego Forlan, dobitnik je prestižne nagrade, ''Zlatne lopte'', koja se dodeljuje najboljem igraču Mundijala. Napadač madridskog Atletika, postigao je pet pogodaka, od kojih su tri među najlepšim na turniru. Forlan je jedan od retkih napadača, koji ume iz svih pozicija da postigne pogodak, a jedan od retkih odgovora o sebi koje ne zna je da ni sam ne zna da li je levak ili dešnjak, pošto mreže trese kako mu dođe lopta, pa makar se ona zvala i Džabulani.

Najveća zvezda i otkorovenje bez nedoumica je mladi nemački napadač, Tomas Miler. Ofanzivni fudbaler minhenskog Bajerna, postigao je pet pogodaka i imao čak tri asistencije i sasvim zasluženo je najbolji strelac i mladi fudbaler Mundijala. Debitovao je u martu protiv Argentine, kada je na konferenciji za medije Maradona odbio da počne sa izjavama, dok se ne skloni taj ''sakupljač lopti'', kako ga je ''El Pibe'' nazivao, ne znajući da je ovaj mladi fudbaler u stvari nemački reprezentativac. Posle debakla koji je i otvorio Miler u četvrtfinalu i poraza od 0:4, Maradona će ga sada sigurno dobro zapamtiti.

A Iker Kasiljas je na svom već trećem Svetskom prvenstvu konačno osvojio zlatnu medalju i titulu najboljeg golmana. Kapiten španske reprezentacije nije mogao da sakrije emocije i njegov snimak nakon utakmice obišao je ceo svet, u kom je u jednom trenutku dok ga je intervjuisala novinarka i njegova devojka, Sara Karbonero, zaplakao, poljubio je i pobegao iz kadra.

Sudari filozofija

Svaki Mundijal kakav god on bio, uvek ga po nečemu pamtimo, pa makar to bio i onakav u kom su ga Italijani osvojili, ali je tada i Zizu pokazao da je jedan jedini, bez obzira na ono udaranje Materacija i neslavan završetak karijere. Od tada se puno toga promenilo, fudbal je napredovao u svakom smislu i sada je na korak od savršenstva i uvek će tu negde i biti - na korak od nedostižnog. Stvara nove dimenzije čije granice ne vidimo, jer ih nema, nije više igra već umetnost do čijih ostvarenja dela brojimo još koliko puta ćemo da spavamo.

I kada pogledamo šta se sve dešavalo od te 2006., a naročito u poslednje tri godine, ponovo je pobeđivao totalni fudbal - u 2008. Fergusonov Junajted u Ligi šampiona i Španija je bila prvak Evrope. Godinu kasnije Barselona je bila na krovu Starog kontineta, a ove godine Španija prvak planete. Onda se ipak osvrnemo koji mesec ranije i vidimo da je murinjovski Inter na murinjovski način pobedio Barselonu u polufinalu najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja i kasnije minhenski Bajern u finalu u Madridu. Zato je Specijalni Žoze Murinjo najbolji taktičar, pa i trener na svetu, njegov stil pretežno ružan, ali uspešan, a fudbalska filozofija Johana Krojfa najlepša i takođe donosi trofeje.

Upravo zato nam neće biti nimalo dosadno do sledećeg Mundijala, jer Žoze je odmah posle finala Lige šampiona ostao u Madridu i potpisao za Real.

Do sledećeg Svetskog prvenstva gledaćemo takođe borbu za španski, evropski i planetrani tron, ali u režiji dva kluba i dve filozofije koje su se suprotstavljale i prkosile jedna drugoj na svim Mundijalima, pa i na ovom. Obe filozofije mogu da pobede i donose trofeje. I jedni i drugi postižu golove, jedni svojom igrom i napadanjem, a drugi opstrukcijom protivničke i prvenstveno odbranom pa zatim napadom. I jedna i druga donose i radost i sreću svojim pristalicama. Jedina je razlika upravo u tim pristalicama -  da li sve ovo gore navedeno njima donosi i ono zadovoljstvo kod fudboholičara ispunjeno igrom i nadigravanjem ili samo trofeje(?)! Kako god, i u ovoj kao i svim ostalim umetnostima lepota je u kontrastu, različistosti i nijansama, koje delo čine kompletnijim i ispunjenijim, a njene konzumente ostavlja bez daha.

Čak je i onaj nostardamuski mekušac izbrao igru i Bubamaru. A svi oni koji ne igraju, ali sa uživanjem gledaju i žive za tu igru sa Bubamarom, neka nastave da veruju u ovu loptu sa crno-belim petouglovima, jer su one ostale Adidasove i njene sledbenice - Džabulani, Timgest, Fivernova, Trikolore, Kvestra..možda čak i okruglije, ali su prolazne, od Mundijala do Mundijala, a Bubamara je jedna, kao i igra nastala u njeno vreme.
Barselona je pre četiri godine bila evropski klupski prvak, a Italija svetski reprezentativni. Sada je Inter osvojio evropsko klupsko zlato, a Španija postala planetarni šampion. Panta rei...

Vidimo se u Riju. (Milovan Longinov)