VIDEO: Film "Faces of death" bio zabranjen u brojnim zemljama

Autor: Index.hr

Zabava

18.10.2018.

08:19

Film "Faces of Death" Džona Alana Švarca iz 1978. retko kad ćete pronaći na listama najstrašnijih horora svih vremena.

Ipak, ova kompilacija prizora smrti zaista je jedan od najbrutalnijih filmova svih vremena. Najbolji opis bio bi "horor dokumentarac" koji se svodi na sat i 45 minuta brutalnih prizora. Od rastvorenih leševa u mrtvačnici, preko snimaka okultnih orgija i ljudi premazanih ljudskom krvlju, smaknuća, pa sve do nasilja nad životinjama.

Sve počinje izjavom patologa koji morbidno najavljuje da je ono što sledi njegova lična kolekcija videosnimaka koje je prikupio širom sveta.

"Tokom godina, napravio sam kompilaciju mnogo lica smrti."

Zašto ovaj film uopšte postoji?

Oni koji su imali nesreću da pogledaju ovaj film i dan danas se pitaju zašto tako nešto uopšte postoji i šta nije u redu s ljudima.

Kao što to inače biva s filmovima, 40 godina je i više nego dovoljno vremena da neke stvari postanu manje šokantne ili barem toliko uobičajene da ne izazivaju jednaku reakciju. Ipak, ovaj film iz 1978. jednako je intenzivan kao i u vreme izlaska.

Novinar "Gardijana" Džon Fesil odlučio je da stupi u kontakt s rediteljem koji danas s porodicom živi u Koloradu i vodi prodavnicu oružja.

"Pomalo je kul da sam stvorio kultni film", govori Švarc koji je film snimio pod pseudonimom Konan Lekler. Na ideju da snimi ovaj film došao je sredinom sedamdesetih kada se na vratima kancelarije njegovog oca (koji je vodio jednu filmsku kompaniju) pojavio predstavnik jedne japanske firme koji je doneo mondo film "The Great Hunt" koji se svodio na gomilu scena ubijanja životinja.

Mondo filmovi, popularni u to vreme, inspirisani su italijanskim filmom iz 1962. "Mondo Cane" i često su sadržali prizore ubistava životinja. Bili su to prvi "šokumentarci", a Švarc je bio veliki fan originala.

Uglavnom, japanski gost predložio mu je da snime jedan takav film, ali Švarc je želeo nešto ambicioznije i dao ideju da snime film o ubistvima ljudi. Japanac nije bio oduševljen, ali ipak je pristao i rekao mu da snimi test verziju. Švarc je jednog svog prijatelja lekara zamolio da mu dopusti da snimi obdukciju i tako je sve počelo.

"Kad sam im pokazao film, poludeli su. Bili su tako uzbuđeni", govori Švarc i otkriva da su u nedostatku pravog materijala morali da budu maštoviti. Bilo je tu mnogo autentičnog materijala, ali bili su prisiljeni i da mnogo toga lažiraju.

Jedna od lažnih scena je i šokantno ubistvo majmuna. Unajmio je glumce, lokacije i profesionalne snimatelje i ceo film su snimili za nešto malo više od mesec dana. Mnogi i danas misle da su one najbrutalnije scene autentične.

Ogroman hit

Kad se film 1978. pojavio na japanskom tržištu pod imenom "Junk", postao je hit. Međutim, pravi uspeh doživeo je tek devet godina kasnije. Naime, 1987. u SAD-u je postojalo nešto više od 42 miliona videorekordera, što je izazvalo veliku pomamu za sadržajem, a posebno popularni bili su izuzetno nasilni horori.

"Najgori od tih filmova je smeće zvano 'Faces of Death'", rekao je svojevremeno slavni filmski kritičar Džin Siskel.

Na omotu video kasete stajalo je da je film zabranjen u čak 46 zemalja, ali u stvarnosti bio zabranjen u tek nekoliko njih. Na primer, u Velikoj Britaniji jer je distribucija ovakvog sadržaja bila zakonom zabranjena. Međutim, film je zato bio ekstremno popularan u SAD-u. Asošijeted Pres je 1985. intervjuisao tada nepoznatog Kventina Tarantina koji je u to vreme radio u jednoj videoteci, a budući reditelj izjavio je da je "Faces of Death" neprestano iznajmljen. Stiven Spilberg čak je odao počast filmu u "Indijani Džonsu" u koji je ubacio scenu s majmunskim mozgom.

Ipak, neke videoteke odbile su da u svoju ponudu uvrste taj film, a neke američke savezne države čak su donele i zakon kako bi maloletnicima zabranili iznajmljivanje ovakvih filmova. Psiholozi su raspravljali kako ovakav film može delovati na mlade u razvoju.

Rod Metjus, 14-godišnjak iz Masačusetsa 1986. namamio je razrednog kolegu u šumu i nasmrt ga isprebijao bejzbol palicom. Kasnije je tvrdio da ga je na ubistvo podstakao film "Faces of Death". S filmom su kasnije povezana još dva ubistva.

Naravno, ovakvo povlačenje paralela oduvek je bilo nategnuto, kako u ovom, tako i u slučajevima u kojima se za ubistva i nasilno ponašanje okrivljuju video igre, filmovi i muzika.

Tog je mišljenja i reditelj filma.

"Zli ljudi činiće zla dela bez obzira na sve. Rastužuje me što je Metjus za sve okrivio moj film. Ipak, verujem li da to ne bi učinio da nije bilo mog filma? Ne."

Nakon što ga je novinar malo "pritisao", Švarc je izjavio: "Ne verujem da je to moja krivica. No, možda i jeste. Ne bi mi se svidelo da je tako, ali to nikako nije moja želja. Moja želja je da šokiram ljude."

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.