Predstavljamo vam listu filmova koji su imali potencijala da postanu legendarni, ali, nažalost, nikada nisu snimljeni.
Orson Vels, "Srce tame"
Čuveni roman 'Srce tame' Džozefa Konrada inspirisao je kultni film "Apokalipsa danas" Fransisa Forda Kopole, ali je njegovu ekranizovanu verziju godinama ranije, tačnije 1939. godine, pripremao i Orson Vels.
Imao je scenario od 174 stranice, a odabrao je čak i glumce. Međutim, kako se na kraju ispostavilo, spektakl koji je zamišljao bio je preskup s budžetom od preko milion dolara. Studio RKO je zato odbio projekat, a Vels se okrenuo planu B, filmu kojim će debitovati kao reditelj - "Građaninu Kejnu". Uticaj "Srca tame" u njemu se vidi u smislu korišćenja više narativnih perspektiva.
Džon Burman, "Gospodar prstenova"
Sedamdesetih godina, piše Gardijan, "Gospodar prstenova" bio je sveprisutan. Njegov ekološki eskapizam se lepo poklapao s mentalitetom posle Vudstoka, tako da je i ideja o snimanju filma bila neizbežna.
"United Artists", nosioci prava, za adaptaciju su se obratili Džonu Burmanu, britanskom reditelju sklonom fantastičnom žanru - autoru "Point Blanka" ("Iz neposredne blizine" ili "Brisani prostor"), krimi filmu koji se smatra jednim od začetnika neonoara.
Burman je udružio snage s mladim scenaristom Rospom Palenbergom i napisao scenario koji pokriva sve tri knjige i proteže se na 178 stranica. Prema Gardijanu, reč je o "jednom od najčudnijih tekstova u istoriji čovečanstva", zbog čega je teško zamisliti da bi dovršeni film bio išta drugo osim "uvrnutog, mada fascinantnog fijaska".
"Teško je odabrati omiljenu scenu. Da li je to ona u kojoj čarobnjak Gandalf žestoko premlati Gimlija kako bi patuljak povratio sećanja o svojim precima? Ili ona u kojoj je Frodo pozvan u Galadrijelin krevet, na nezadovoljstvo Boromira i Aragorna, jer su obojica nameravali da je zavedu? Ili možda ipak ona na 11 stranica, u stilu kabukija, u kojoj mali pas, koji predstavlja sudbinu, lovi loptu koja, pak, predstavlja prsten?"
Majkl Pauel, "Čarobnjak Zemljomorja"
Trilogija "Zemljomorje" jedno je od najpoznatijih dela majstora fantastike Ursule Le Gvin, a scenario je u saradnji s rediteljem Majklom Pauelom počela da piše kasnih 1970-ih.
Pauel je, inače, poznat po "Bagdadskom lopovu" iz 1940. i po filmu "Pitanje života i smrti" iz 1946. godine, jednom od najskupljih i najambicioznijih projekata tadašnje britanske kinematografije.
Scenario koji su on i Le Gvin pisali spajao je prve dve knjige trilogije "Zemljomorje" i pratio je malog čarobnjaka Geda. Radili su na njemu do početka 1980-ih.
Finansije je osigurala produkcijska kuća Fransisa Kopole. Kako je, međutim, Kopolin film "Jedan od srca" iz 1981. bio vrlo loše primljen, projekat "Zemljomorje" na neko vreme je stavljen po strani.
Pauel je preminuo 1990. godine, a Le Gvin početkom ove, a finalna filmska adaptacija "Zemljomorja" još uvek se iščekuje.
Vinsent Vard, "Alien 3"
Novozelandski reditelj Vinsent Vard 1988. debitovao je neobičnim filmom "Navigator: Srednjovekovna odiseja", koju Gardijan opisuje kao "putovanje kroz vreme iz 1980-ih u režiji Andreja Tarkovskog". Film je osvojio brojne filmske nagrade u Australiji i Novom Zelandu, a svojom svežinom i danas privlači publiku.
Nakon "Navigatora" Vardu su se 1990. obratili producenti Valter Hil i Dejvid Giler, koji su se spremali da rade treći film o Osmom putniku, po mogućnosti drugačiji od prethodnih.
Inspirisan srednjovekovnom religioznom umetnošću, Vard je zamislio drveni satelit koji izgleda poput gotičke katedrale i na kojem izolovani žive tehnofobični sveštenici. U taj hermetički svet stižu Ripli i vanzemaljac, a rezultati su, zna se, haotični.
Koncept mu je odobren, čak je započela i izgradnja njegovog drvenog satelita, ali "20th Century Fox" na kraju je odlučio da ga ne snimi zbog kontroverznog scenarija. Vard se povukao, a njegova ideja zamenjena je tmurnim zatvorskim postrojenjem u svemiru.
Nik Kejv, "Gladijator 2"
Nakon što je istorijski spektakl Ridlija Skota 2000. zaradio gotovo 500 miliona dolara, počelo je da se govori o nastavku. Samog Skota projekat nije zanimao pa je odluku prepustio glavnom glumcu filma Raselu Krou.
Krou se za pisanje scenarija obratio Niku Kejvu koji je radnju smestio u zagrobni život, mračno čistilište odakle Maksimusa bogovi šalju nazad na zemlju kako bi se obračunao s čovekom koji im krade popularnost, Isusom Hristom. Kad je Krou pročitao scenario, kratko i jasno je poručio: "Ne sviđa mi se."
Stenli Kjubrik, "Napoleon"
O najvećem Kjubrikovom filmu koji nikad nije snimljen 2011. je izašla i knjiga koja dokumentuje rediteljeva opsežna pretprodukcijska istraživanja o Napoleonu. Uključuje, između ostalog, oko 15 hiljada fotografija raznih lokacija koje je Stenli Kjubrik izvideo sa svojom ekipom, kao i rekonstrukcije Napoleonovih bitki.
Plan je bio da se snima u Rumuniji, uz pomoć tamošnje vojske, a u ulozi legendarnog vojskovođe trebalo je da se pojavi Džek Nikolson.
Predviđeni budžet bio je na kraju mnogo veći nego što su producenti bili spremni da osiguraju, a u to vreme, 1970-ih, već je propalo nekoliko istorijskih filmova, pa je od snimanja najpre odustao MGM, zatim i United Artists.
Adaptacija scenarija nakon toga se pominjala nekoliko puta. Stiven Spilberg najavljivao je seriju, koju bi za HBO režirao Baz Lurman, a pre dve godine govorilo se da će adaptaciju preuzeti Kari Fukunaga.
Pre nekoliko meseci u Njujorku je premijerno prikazana pozorišna adaptacija Kjubrikovog scenarija, u režiji operskog pevača i glumca Dejvida Serera.
Serđo Leone, "Lenjingrad"
Film je, prema knjizi Tajmsovog novinara Harisona Salisburija, "900 dana: Opseda Lenjingrada", trebalo da bude sniman u tadašnjem SSSR-u, a glavna uloga američkog snimatelja koji zaglavi u opsadi i zaljubljuje se u rusku devojku bila je namenjena Robertu de Niru.
Leone, koji je o ovom projektu sanjao od kraja 1960-ih do 1989. godine, uspeo je da osigura budžet od 100 miliona dolara u koprodukciji nekoliko zemalja. Preminuo je dva dana pre potpisivanja ugovora za snimanje.
Francuski reditelj Žan-Žak Ano, prema želji Leonea, trebalo je umesto njega da snima film, što se nikad nije dogodilo. Ano je 2001. režirao film "Neprijatelj pred vratima".
Dejvid Finčer, "Susret s Ramom"
Morgan Frimen žarko je želeo da producira ekranizaciju apsolutnog klasika SF književnosti, roman Artura Klarka "Susret s Ramom". To je priča o pojavi ogromne vanzemaljske letelice, savršenog cilindra dugog oko 50 kilometara, koji se pojavljuje u blizini Zemlje.
Nakon saradnje s Dejvidom Finčerom na filmu "Sedam", Frimen je početkom 2000-ih uspeo da ga nagovori na ekranizaciju "Susreta s Ramom".
Problemi oko scenarija i oko zdravlja Morgana Frimena, nakon teške saobraćajne nezgode 2008. godine, neki su od razloga zašto je projekat tada stopiran, a Finčer je 2010. komentarisao da je to sjajna priča, ali da stvari oko realizacije nikako ne uspevaju da se poklope.
Frimen je, pak, prošle godine u intervjuu za "Variety" rekao kako još uvek želi da snimi "Susret", samo sada kao televizijsku seriju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar