Bilo bi krajnje nepravedno reći da u bioskopima uopšte više nema dobrih filmova, ali u moru franšiza iz godine u godinu sve je teže pronaći film koji ne spada u kategoriju raskošno produciranih blokbastera prepunih specijalnih efekata i stripovskih superjunaka. Neki će u tome prepoznati logičan sled stvari, drugi problem, a treći ovom temom i ne razbijaju glavu jer bitno im je da kvalitetnog sadržaja ne nedostaje. A ne nedostaje ga.
Striming servisi imaju sve više pretplatnika, budžeti serija postali su astronomski, a razlika između bioskopskog i TV sadržaja toliko je zanemariva da više teško uočavamo i razlike između pojedinih serija i blokbastera teških nekoliko stotina miliona dolara.
Godišnji budžet - 13 milijardi dolara
Novinarka Fijona Stardžes u članku za "The Guardian" zapitala se kako smo došli do ove faze i kako je TV sadržaj postao toliko snažna kulturna sila.
"Ista je priča s TV-om kao i s bilo čim drugim. Pojavio se internet i dao nam pristup većoj količini sadržaja. Doba digitalnih platformi i sadržaja na zahtev doveo je do globalnog tržišta za sadržaj s engleskog govornog područja. Međutim, to je tek u poslednjih pet ili šest godina počelo da se ističe, što znači ogromne količine novca koji se sliva u britanski dramski sektor, a publike je mnogo", objašnjava BBC-jev direktor dramskog programa Pirs Venger.
S godišnjim budžetom koji je u 2018. dosegao vrtoglavih 13 milijardi dolara, Netfliks se sa svojih 138 miliona pretplatnika širom sveta nametnuo kao glavni igrač na tržištu, a sadržaja je toliko da svoju ponudu sve više proširuje i na filmove, pa tako planira da producira čak 90 filmova godišnje, a blokbasterski budžeti u pojedinim slučajevima penju se i do 200 miliona dolara po filmu.
Budžeti rastu, a nakon klimavih početaka s filmovima koji su češće bili "rotten" nego "fresh", Netfliksova produkcija sve je češće i kritički hvaljena pa je tako "The Ballad of Buster Scruggs" braće Koen nominovan i za prestižnu nagradu Oskar.
S druge strane, "true crime" dokumentarci i dramske serije već neko vreme dobro su prihvaćeni od strane kritičara pa mnogi postavljaju pitanje da li su pali standardi kritičara ili se TV sadržaj poboljšava.
"Razmere pričanja određene priče su se prošile, ali povećala se i ambicija. Volim da pišem za TV jer volim da provodim puno vremena s likovima. Mnogo toga možete učiniti u 20 sati. Događa se isto ono što se događalo s romanima pre 100 godina. Kada sam počela da pišem, pre 10 ili 11 godina, situacija je bila drugačija. Priče su morale da budu epizodične i da imaju temu. Bilo je to dosta šablonski, ali danas sve prolazi. Niko ne strahuje od toga da publika neće razumeti", objašnjava Lisa Mekgi, scenaristkinja dramedije "Derry Girls".
S njom se slaže i Dejvid Nikols koji je adaptirao dramu "Patrick Melrose".
"Postoji više tonova i glasova, a čak i rizične serije dospevaju na male ekrane. Niko nam nije sugerisao da bi Patrik Melrouz mogao biti pretežak za publiku ili da bi lik morao biti simpatičniji ili da bi trebalo da izbacimo mračne delove. I bilo je odlično. "
Za sve su krivi "Sopranosi"
Ovaj pristup slobodnijem sadržaju gotovo u potpunosti možemo pripisati popularnosti sjajne HBO-ove serije "Sopranosi" koja je naglavačke preokrenula industriju i uverila direktore da TV itekako može podneti mračnije teme i scenarije na kakve smo inače navikli u filmovima. Bila je to serija koja gledaoce nije tretirala kao manje inteligentne i nesofisticirane.
Usledile su "Six Feet Under", "Curb Your Enthusiasm" (koja je najviše uticaja izvukla iz "The Larry Sanders Show"), "Oz", "The Wire", a kasnije i "Game of Thrones". Druge mreže upustile su se u "The West Wing", "Mad Men", "Lost", "Breaking Bad" i slično.
HBO je učinio prvi korak, a ostali su sledili. Netfliks je preuzeo pristup HBO-a, ali su postali otvoreniji za krajnje konzumente pa su im omogućili da sadržaj upijaju bilo kad, bilo gde i pri tome nisu prisiljeni iz nedelje u nedelju da čekaju da se pojavi nova epizoda.
TV je odjednom postao dostupan žanrovima koji su donedavno bili nezamislivi u ovom formatu. Visokobudžetne ratne serije poput "The Band of Brothers", zahtevni fantazi epovi poput "Game of Thrones" ili ambiciozna "Altered Carbon", samo su neki od primera produkcije koja je podignuta na neuporedivo viši nivo.
Sve je to odlična vest i za same glumce koji se mogu razmahati u ulogama, a više je nego očito da nekad uobičajeno zaziranje od prelaska sa filma na TV ne može biti dalje od istine. To je posebno zahvalan teren za stare i nešto starije holivudske veličine koje se vraćaju u velikom stilu i to upravo u izvrsnim TV serijama.
Na primer, Majkl Daglas snima "The Kaminsky Method", a starije glumice takođe su pronašle novi teren da (ponovo) dokažu svoj kvalitet, daleko od Holivuda koji i dalje daje prednost mlađim glumicama. Džulija Roberts vratila se u "Homecoming", Šeron Stoun u "Mosaicu", Vinona Rajder u "Stranger Things", a Nikola Kidman i Riz Viderspun u "Big Little Lies".
Reditelji se takođe pronalaze na TV-u pa imamo sve na potezu od Stivena Soderberga ("Mosaic" i "The Knick"), preko Dejvida Finčera ("House of Cards"), do Martina Skorsezea ("Boardwalk Empire" i "Vinyl").
Postoji samo jedan problem
Ukratko, granica između filma i TV-a gotovo je nepostojeća, a to potvrđuje i Nikols koji kaže: "Kao scenarista više nemam potrebu da se prilagođavam TV-u. Ne kažem da se možemo razbacivati novcem, ali danas možete učiniti puno više. Nekada smo morali da pazimo na lokacije ili izbegavamo scene s velikim brojem ljudi."
I dok su sve ovo pozitivni aspekti zlatnog doba televizije, činjenica je da postoje i negativne strane. To se u prvom redu odnosi na količinu sadržaja koji je postao prevelik zalogaj čak i za one koji serije upijaju maratonski. Odlične serije prolaze nezapaženo, a tržište postaje nemilosrdno čak i za serije koje bi pre desetak godina bile veliki hit. Postalo je mnogo teže pronaći publiku.
Štaviše, postaće još teže jer rast broja pretplatnika Netfliksa počeo je da pokazuje znakove usporavanja, a konkurencija je sve brojnija pa tako uz HBO, Hulu i Amazon stižu još i Disney+ i Apple-ov servis. Jačanje konkurencije ne znači nužno osipanje tržišta gomilom neupečatljivog sadržaja. Upravo suprotno.
Pred industrijom je još jedna prepreka, a to je rad na pitanju raznovrsnosti. Koliko god se situacija kretala u pozitivnom smeru, većinom se sve svodi na bele muškarce. No, samo je pitanje vremena kada će se i to promeniti nabolje.
Sve u svemu, čeka nas još mnogo toga. No, u jednom trenutku se morate zapitati ko će sve to pogledati i šteti li hiperprodukcija ne samo vidljivosti nego i opstanku kvalitetnih serija koje u moru sadržaja nikada neće isplivati.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar