VIDEO: Konačno otkrivena misterija pesme "Me and Bobby McGee"

Numera je često pogrešno smatrana ljubavnom pesmom koju je Kristoferson 1969. posvetio Dženis Džoplin, jer je njena bluz verzija nadmašila sve ostale, a Džoplinova ju je otpevala neposredno pre svoje smrti 1970. godine.

Međutim, prava inspiracija za pesmu potekla je od producenta i koautora Freda Fostera i mlade sekretarice po imenu Barbara Meki.

Foster je poznat kao čovek koji je stvorio zvezde poput Kristofersona, Roja Orbisona, Vilija Nelsona i Doli Parton, a 1960. godine preselio je svoju producentsku kuću "Monument records" iz Vašingtona u Tenesi, u zgradu čiji je vlasnik bio njegov prijatelj, kompozitor Budlo Brajant.

Meki, koja se sada preziva Iden, tada je imala 29 godina, radila je kao Brajantova sekretarica i imala je nadimak Bobi.

"Silazio sam tog dana četiri ili pet puta kod Budloa, a on mi je rekao da uopšte ne veruje da dolazim kako bih njega video. 'Mislim da dolaziš da vidiš Bobi', rekao bi mi", kazao je Foster.

Idenova je izjavila da joj se činilo "da Foster voli da je "zadirkuje" i da je jednog dana samo rekao "Napisaću pesmu o sebi i Bobi Meki".

Kristoferson je tada bio jedan od najnovijih Fosterovih zaposlenih, atleta rođen u Teksasu i vojni veteran koji je voleo engleskog pesnika i slikara Vilijama Blejka i pokušavao je da izgradi karijeru kompozitora radeći čak i kao portir u studiju Music Row.

Nakon što je čuo neke od njegovih pesama, Foster je rekao Kristofersonu da će ga zaposliti kao kompozitora ako sa njim potpiše izdavački ugovor.

Prema Fosterovim rečima, Kristoferson je bio "veoma inteligentan, darovit i talentovan i zvučao je drugačije od svih koje je do tada čuo".

Foster je 1969. godine zamolio Kristofersona da mu da ideju za naslov pesme u kojoj će Bobi biti žena. Kristoferson je tada promenio "Meki" u "Mekgi" i izmislio priču o dvoje putnika koji su se rastali, a u verziji koju peva Džoplin, Bobi je muškarac.

Prisećajući se dana kad su Foster i Kristoferson došli u njenu kancelariju da joj otpevaju pesmu, Barbara Iden, koja Kristofersona nikada do tada nije videla, rekla je da je "to bila najlepša pesma koju je ikada čula".

Pesma je odmah postala hit, a prvi ju je izvodio kantri-pop pevač Rodžer Miler 1969. i učinio je jednom od 12 najpopularnijih pesama u SAD.

Kristoferson je na svom prvom albumu, koji je 1970. godine izdao "Monument records", objavio sopstvenu verziju numere, ali je ona prekretnicu doživela tek kada ju je otpevala Dženis Džoplin.

Foster nije ni znao da je Džoplinova obradila pesmu za svoj album "Pearl", posthumno objavljen 1971, dok nije razgovarao sa slavnim producentom Klajvom Dejvisom, tada predsednikom Columbia Records.

Po sopstvenom priznanju, Foster je bio fan Džoplinove, ali je mislio da ona "ne može pevati ništa drugo osim hard roka", dok, kako je rekao, "nije stigla do polovine pesme i otpevala je suptilno i nežno".

"Tada sam pomislio 'Čoveče, kakav gubitak", rekao je Foster.

Foster je aktivan i u svojoj 85. godini i završio je rad na albumu Vilija Nelsona "For the Good Times", posvećenom kantri pevaču i gitaristi Reju Prajsu i objavljenom u septembru.

"Mislim da sam danas bolji producent nego što sam ikada bio", zaključio je Foster.