Vinil - kralj, car, gubitnik i povratnik sa rehabilitacije

Bio je jedan braon gramofon koji je izgledao kao kofer, imao je ručku. Onda kada ga otvorite, dobijete gramofon, tj. bazu i dva zvučnika.
Vinil - kralj, car, gubitnik i povratnik sa rehabilitacije
Foto: 021.rs (Ivan Varnju)
To je jedini gramofon koji je moja porodica ikada posedovala, ako izuzmemo muzičku liniju koja ima gramofonsku jedinicu, ali nikada nije bila korišćena. To je linija na kojoj je fm skala bila zaglavljena na 92,2 Mhz, još iz ere rušenja Miloševića, požara na Radničkom i kasnije radijske emisije "Ventil".
 
Mnogi imaju sreće da se pohvale kevinom ili ćaletovom kolekcijom vinila uz koje su odrasli, ja baš i ne. Osamdesetih pamtim tri ploče - Dragan Laković i Minja Subota "Najlepše dečije pesme" u produkciji RTV Novi Sad, zatim opskurna ploča "Tribute to David Bowie" i treće izdanje - omot na kojem vidimo Mađarice i Mađare u nacionalnoj nošnji. To su neke mađarske i vojvođaske pesme, sećam se crvenih čizmi, muzike baš i ne. Nije baš kul, žao mi je što sam vas razočarao. Možda ste očekivali da sam odrastao uz Dylana i Doorse, međutim - not in my house, što bi rekao Dikembe Mutombo, centar košarkaških NBA klubova Denver i Atlanta. 
 
Moje interesovanje za muziku počelo je kada su ploče nestale, i tada smo verovali da se nikada neće vratiti. Najpre smo nasnimavali kasete i lepili trake kada kasetofon postane ubica, tj. previše agresivan secikesa, ali još više moju generaciju obeležila je era diskmena i CD-a kao nosača zvuka. Danas posedujem punu kutiju kaseta, značajan broj "bugarskih" i originalnih CD izdanja, te možda samo par desetina starih ploča.
 
Evo i nekih istorijskih činjenica. Ploče su među nama više od sto godina i ako govorimo o rokenrolu to je bio dominantan način snimanja i konzumacije muzike šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Vremenom su se pojavile kasete, CD format i najzad muzika u digitalnoj formi. 
 
Interesantan je češki fenomen, gde danas veliki i mali bendovi štampaju ploče. Znam za priču iz devedesetih gde su jednog entuzijastu gledali kao ludaka jer je tražio fabričke prese za proizvodnju vinilnih ploča. Ceo svet je to bio napustio i rashodovao takve mašine. Na kraju je našao stare vinilne prese u Africi koje je kupio i pokrenuo proizvodnju. Bilo je to pre hipsterskog desanta na vinil. Češka firma "Gramofonové Závody" danas zapošljava više od 2.000 ljudi i smatra se da je jedan od najvećih svetskih proizvođača muzičkih ploča. Čak na Google-u možete pronaći plaćene oglase na srpskom gde traže naše radnike za ovu fabriku.
 
 
 
U određenim krugovima audiofila, strast prema pločama nikada nije prestala. U 21. veku smo naučili novu reč - hipster. To je osoba koja je paradoksalno očajna i samouverena u isto vreme. Želi da bude deo nekog kluba ili kruga i to čini na silu i obično to bude neprijatno, ali ih je teško sprečiti. Rokenrol bendovi, pank scena, alternativne soul i fank grupe nikada nisu odustale od ploče kao načina na koji objavljuju svoju muziku. Hipsteri su se nakačili na to kao krpelji i par godina je veliki broj ljudi gledao na povratak vinila odnosno ploča kao na malograđansku ili elitističku stvar. Tome je došao kraj. 
 
Britanski Guardian još prošle godine pisao je o tome da su izdavačke kuće u Velikoj Britaniji na putu da zarade više od prodaje vinila, nego od CD izdanja, prvi put od 1987. godine. Ploče su u velikom broju kupovali fanovi novih zvezda, na vrhu je Harry Styles, a vinile danas prodaje i nova zvezda Billy Eilish. Naravno, digitalni način konzumacije muzike ostaje dominantan. Ovo su evropski, odnosno svetski trendovi i razumem da u Srbiji 10 ili 20 evra za ploču deluje kao bezobrazna utopija. Nadam se da će se to promeniti, te da će ljudi kupovati albume za manje para.
 
Dakle, ploče su se vratile, ali nisu zvezda u ekipi, više kao neki centarhalf bez koga će tim redovno primati golove, ako ga nema ispred golmana. Branimo naš tim po svaku cenu.
 
Da li se slušanje ploča i digitalnih zapisa iste muzike može porediti? Nisam kompetentan, pitajte producente. Tri stvari se meni sviđaju u vezi sa pločama. Prvo - starija izdanja iz šezdesetih i sedamdesetih mi na vinilu zvuče prirodnije, zbog stare produkcije. To ne mora biti tačno, ali to je moj placebo. 
 
Drugo - ploča = album, tj. gotovo je zaboravljena priča da je pesma samo deo šire priče, albuma koji je umetničko delo. Treće - omot, izvadiš ploču, gledaš dizajn, tekstove i fotografije dok slušaš muziku sa albuma. Ugođaj iz više uglova.  
 
Ja mislim da se ploča vratila, tu je da ostane, za ostale konkurente ćemo tek da vidimo. 
  • Дим на води

    07.04.2022 12:50
    "Он је феноменалан ја се њему дивим до имбецилности". То човече супер и као тема за писмени задатак из српског. Пуцкетање са плоча неможе ништа да замени, сваки текст са плоче сам читао и преводио помоћу речника. А слике омота то су уметничка дела . Ајде пиши опет нешто лепо .
  • NS

    07.04.2022 00:33
    Bravo!
  • Талија

    06.04.2022 13:53
    @Jovan
    Минуси на твом коментару говоре управо да твоји политички неистомишљеници отварају наслове о винилу. И јел могуће да си на тему винила споменуо политику, колико тебе СНС опседа. Опусти се, пусти плочу и искулирај мало, није ти то здраво тако.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Muzika