Naučnici: Hrana sve otrovnija

Poljoprivredni usevi proizvode sve više štetnih hemijskih spojeva zbog prilagođavanja učestalim ekstremnim vremenskim uslovima. To izaziva zdravstvene probleme kod ljudi i stoke koji ih koriste u ishrani, upozoravaju naučnici.

U novom izveštaju Programa UN za životnu sredinu piše da usevi poput pšenice i kukuruza razvijaju veću količinu potencijalno štetnih toksina zbog samozaštite od ekstremnog vremena. Takvi hemijski spojevi štetni su za ljude i stoku, ako ih konzumiraju duži period, upozoreno je u izveštaju.

"Usevi odgovaraju na uslove suše i rasta temperature, baš kao što to čine ljudi kad se suoče sa stresnim situacijama", objašnjava Žalina Mekglejd, direktor Odeljenja za rano upozoravanje i procenu pri UN.

U normalnim okolnostima biljke pretvaraju apsorbovane nitrate u nutritivne aminokiseline i proteine, ali dugotrajne suše to usporavaju i sprečavaju, što dovodi do problematične akumulacije nitrata u biljkama.

Usevi za koje se smatra da skupljaju previše nitrata u stresnim periodima su kukuruz, pšenica, ječam, soja, proso i šećerna trska. Ako su nakon dužih razdoblja suše izloženi velikim količinama kiše, neki usevi otpuštaju veoma otrovan gas cijanovodonik, poznatiji kao "pruska kiselina".

Biljke poput manioke, lana, kukuruza i šećerne trske su najpodložnije opasnoj akumulaciji "pruske kiseline", piše u izveštaju. Naučnici ukazuju na slučajeve trovanja cijanovodonikom koji su zabeleženi u Keniji i na Filipinima.

Prema zvaničnim podacima, oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju svake godine je izloženo aflatoksinima, a taj broj raste. Evropa će takođe biti pogođena rastućom količinom aflatoksina u lokalnim usevima ako globalna temperatura naraste za dva stepena Celzijusa.

Naučnici predlažu razvijanje useva za ekstremne vremenske uslove kojima bi se smanjila količina toksičnih hemikalija u hrani, a svetski agrokulturni istraživački instituti već rade na razvijanju takvog semena.