Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.
1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'. Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.
2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.
Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.
3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljeno hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'. Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer još uvek mogu sadržavati prirodne šećere. I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljeno hidrata. Ugljeno hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.
4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan). Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljeno hidrate iz drugih izvora. Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol). Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.
5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju. Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.
Naprimer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.
6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije. Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.
7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama. Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.
8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten. Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju. Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.
9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva mg po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku. Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda. Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.
10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska". To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida. Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog. Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.
11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika. Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.
12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA. Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana. Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže. Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge. Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.
Podsetimo, Evropska komisija objavila je veliku studiju o uticaju oznaka rokova trajanja na bacanje hrane, a koja je između ostalog pokazala da nepravilno čitamo rok trajanja. Opširnije o ovom istraživanju
OVDE. Takođe, podaci pokazuju da ne umemo da čitamo ni nutritivne deklaracije, o čemu više
OVDE.
.jpg)
Komentari 1
strucnjak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar