Prema rečima autora članka u časopisu BMJ Open, iako se testenina pravi od rafinisanih žitarica, ona ima nizak glikemijski indeks, koji označava koliko brzo raste nivo šećera u krvi posle unosa hrane.
Istraživači su analizirali podatke iz 32 prethodna ispitivanja koja su poredila unos testenine u okviru ishrane bazirane na drugim namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom i ishranu bogatu namirnicama sa visokim glikemijskim indeksom bez testenine. Ustanovili su da su više smršali oni čija se ishrana sastojala od namirnica sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući testeninu, i da sama testenina nije dovela do gojenja ili porasta masti u organizmu.
"Bavimo se kvalitetom ugljenih hidrata kroz ispitivanja glikemijskog indeksa i ishrane na bazi biljaka, koje su bogatije ugljenim hidratima, na slučajnom uzorku", kaži glavni autor studije Džon Sivenpajper. "Vidimo da vlada stav protiv ugljenih hidrata, pri čemu se napadaju njihovi glavni izvori kao što su pirinač, hleb i testenina. Zato smo želeli da odgovorimo na pitanje 'Da li testenina ima negativan uticaj kao što se piše po novinama i blogovima i kao što sugerišu mišljenja nekih stručnjaka i na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima?'", kaže Sivenpajper, istraživač u oblasti ishrane sa Univerziteta u Torontu.
U pomenutim istraživanjima i analizi je učestvovalo ukupno 2.448 ispitanika, svi sa viškom kilograma ili gojazni, koji su praćeni u periodu od 12 nedelja, a u nekim slučajevima i do 24 nedelje. Pored praćenja telesne težine, mnoga ispitivanja su se bavila količinom masti u organizmu kroz merenje obima struka, odnosa struka i kukova i indeksa telesne mase (BMI), koji meri težinu u odnosu na visinu.
Tim koji je radio na studiji je ustanovio da osobe sa ishranom sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući testeninu, nisu povećali telesnu težinu. Naprotiv, smršali su za 0,63 kilograma više od onih sa ishranom baziranom na visokom glikemijskom indeksu bez testenine. Takođe je došlo do blagog smanjenja BMI kod ovih prvih, ali drugi parametri masti u organizmu se nisu promenili.
Istraživači su takođe odvojeno analizirali 11 ispitivanja u kojima su se merili veličina i broj porcija testenine. Zaključili su da su oni učesnici koji su u proseku jeli tri porcije od po pola šolje testenine nedeljno smršali za oko 0,70kg više od onih koji su bili na ishrani sa višim glikemijskim indeksom.
"U kontekstu telesne težine, zdrava, balansirana ishrana, u ovom slučaju ishrana sa niskim glikemijskim indeksom (unos testenine), nikako neće loše uticati ili poništiti vaše ciljeve, a čak može i da pomogne da ih ostvarite u smislu telesne težine", kaže Sivenpajper. "Želim da istaknem, ma kako to ironično zvučalo, da je pasta primer – kojih nema mnogo – procesovane hrane i visoko rafinisanih ugljenih hidrata koja ima nizak glikemijski indeks, upravo zbog načina na koji se pravi", dodaje on.
Kada se brašno i voda sjedine i ta mešavina ostavi da se osuši, skrob se teže vari, što znači da ima sporiji stepen apsorpcije i time izaziva sporiji i niži porast glukoze u krvi, kaže Sivenpajper.
Analiza je ograničena činjenicom da studijski tim nije uspeo da pronađe studije koje su ispitivale samo testeninu, već samo one u kojoj je ona bila deo celokupnog obrasca ishrane. Preporučuju da se buduće studije pozabave ulogom testenine u okviru drugih vrsta zdrave ishrane, kao što je mediteranska ishrana.
Sandra Arevalo, dijetetičarka i edukatorka o dijabetesu za Montefijore zdravsteni sistem u Njujorku, koja nije učestvovala u studiji, ističe da analiza nije napravila razliku između testenine od celog zrna žitarica i bele testenine.
"Žitarice sa celim zrnom su uvek bolji izbor hrane zbog visokog sadržaja hranljivih vlakana koji pomažu da se poboljša funkcija probavnog sistema, očisti unutrašnjost organizma i stvori osećaj sitosti, što je od koristi kod mršavljenja i kontrole šećera u krvi", kaže ona. "Zdrava ishrana podrazumeva žitarice sa celim zrnom koje čine četvrtinu (1/4) našeg tanjira pri svakom obroku. Kada jedemo rafinisane žitarice kao što su beli pirinač, testenina ili hleb, ne bi trebalo da premašimo tu veličinu porcije, ali ni da ih jedemo više dva do tri puta nedeljno."
Neki sosevi koji se obično dodaju testenini kao što su karbonara i Alfredo se sastoje od pavlake, putera, mleka i drugih bogatih sastojaka koji, iako daju dobar ukus, dodaju skrivene kalorije i masti, ističe Arevalo.
.jpg)
Komentari 1
frustronaut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar