Mnogi su velikani ostavili traga u ovoj varoši, ali neke ipak pamtimo više, jer su umeli da nam opišu ono što i sami osećamo, a ne umemo da kažemo. Mnogi Novosađani oprostili su se ovih dana od panonskog mornara, Đorđa Balaševića,
Još jedan čuveni vojvođanski pesnik, Mika Antić, u Nepisanoj šansoni za Novi Sad rekao da su ga jednom pitali zašto je tako gimnazijski zaljubljen u ovaj grad, a veliki pesnik nije umeo da odgovori: "Sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom i nikada nećemo uspeti ni sebi ni drugima da objasnimo šta nas je to tako vezalo… Ući u nečiji život, otvoriti nekoga - znači početi jedan svet ispočetka."
Svet ispočetka počinje sa Neoplantom
I bio je Mika u pravu. Naravno. Ali svaki novi svet treba upoznati, a to ćemo najlakše postići proučavajući njegovu prošlost. Tako nas svaki kamen Petrovaradinske tvrđave vraća u vreme kada je to bio centar života na ovom području, a Novi Sad samo naselje na drugoj obali Dunava. Kada su bogati građani sa obe strane reke odlučili da kupe svoje slobodu od Marije Terezije, koja je 1748. godine, sa Poveljom o slobodnom kraljevskom gradu, promenila ime Petrovaradniskom šancu i krstila ga latinskim imenom Neoplanta.
S obzirom na to da je tu živelo mnogo nacija, carica je dozvolila da svako od njih prevede ime grada na svoj jezik. Tako je Neoplanta na srpskom jeziku postala Novi Sad, na nemačkom Nuesatz, na mađarskom Újvidék, na bugarskom Mlada Loza. Ali bez obzira na jezik, svako će u ovom gradu osetiti taj duh prošlih vremena, videće lepotu arhitekture davno zaboravljenih neimara, osetiti ukus hrane svih nacija koje ovde žive i probati najlepše đakonije u restoranima i na salašima u okolini.
Tradicija u svakom zalogaju
U Neoplanti se do danas, promenilo mnogo toga, ali ime je ostalo zapamćeno. Upravo zato, što je ova priča vojvođanska, jedinstvena, kompanija Neoplanta sa ponosom nosi ime glavnog grada Vojvodine. Razne đakonije od pažljivo biranih komada mesa koje izlaze iz njihove fabrike, napravljene su po proverenim receptima starih majstora, koji su dolazili sa svih strana, čija su se umeća i kulinarski uticaji preplitali vekovima.
Njihova proizvodnja počiva na tradiciji prerade mesa koja je počela krajem 19. veka, a s pravom se i dalje ponose kvalitetom svojih proizvoda, specifičnim načinom izrade i ukusom mesnih prerađevina. Za svakoga ima po nešto: kulen, budimska, čajna ili čvarci, samo kažite i probajte pravi šmek kvaliteta.
Neoplantina priča govori o gostoprimstvu svakog domaćina, o njegovoj želji da pred svakog gosta postavi široooku trpezu, za kojom može da se oseti ukus davnih vremena i tradicije u svakom zalogaju. Ovakvo zadovoljstvo i natenane uživanje je i dalje moguće, jer Neoplanta čuva tradiciju i zna šta ostavlja generacijama koje dolaze.
