Prema procenama, ovakav stil života upražnjava oko 30 odsto Evropljana, a očekuje se da se on raširi i na još veći deo populacije, piše
Biznis.rs.
Budući da je, osim uživanja u ukusu, meso potrebno najpre zbog proteina i drugih hranljivih svojstava, alternativa za one koji ga ne koriste našla se u ishrani koja se bazira na unosu hrane pretežno biljnog porekla, uz eventualno povremeno konzumiranje malih količina mesa.
Osluškujući tržište i potrebe potrošača, nedavno je belgijska kompanija Delhaize objavila da želi da udvostruči asortiman biljnih proizvoda do 2022. godine, kao i da igra pionirsku ulogu u činjenju ove hrane dostupnom što većem broju potrošača. Istovremeno su naveli da njihov trenutni asortiman na biljnoj bazi uključuje oko tri hiljade vrsta povrća, voća, orašastih plodova, semena, mahunarki i oko 400 zamena za meso i mlečne proizvode.
"Želimo da pokrenemo revoluciju u glavama svojih kupaca. Naravno, naši kupci mogu sami da odluče šta će kupiti, ali želimo da ih podstaknemo da biraju održive proizvode na bazi biljaka. Povećanjem asortimana i proizvodima koji su uočljiviji u prodavnicama, želimo da korak do tog asortimana učinimo pristupačnijim", rekao je direktor komunikacija u kompaniji Delhaize Roel Dekelver za Ess magazine.
A kakva je situacija u Srbiji?
Kako su u pisanoj izjavi za Biznis.rs naveli iz kompanije Delhaize Srbija, kupcima na rafovima Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnica dostupan je asortiman biljnih proizvoda, doduše u dosta skromnijem obimu nego što je to slučaj u Belgiji.
"U asortimanu imamo oko 120 proizvoda na biljnoj bazi, te kupci mogu pronaći humus, vege mleka, jogurt, kafu, salate, burgere, pice i sendviče, tortilje, majonez sosove, zamrznuta ili pakovana gotova jela", navode iz kompanije.
Trendovi u Srbiju ipak sporije dolaze
Rasprostranjenost biljnih proizvoda na rafovima prodavnica širom Srbije je, ipak, pitanje navika potrošača, komentariše u razgovoru za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.
Prema njegovim rečima, ovi trendovi su više prisutni u gradovima nego u seoskim sredinama, a jedan od faktora ovakve podele jeste i džep građana.
"Tu ima i finansijskog momenta koji je vrlo bitan, i ne mogu svi da priušte ono što žele", ističe Bogunović.
Ipak, on dodaje da na konzumaciju ovih proizvoda utiču i drugi faktori, ali svakako konstatuje da i na našem tržištu dolazi do određenih promena, istina sporijih nego u Evropi.
Kao ilustraciju o promenama navika potropača, sagovornik Biznis.rs je upotrebio primer da smo pre nekoliko godina imali pad potrošnje šećera, a sada se suočavamo sa tim da ga ljudi masovno kupuju.
"Mislim da je to jako nepredvidivo i teško je dati bilo kakvu prognozu o tome hoćemo li prihvatiti nove trendove ili nećemo", kaže Bogunović.
Takođe, on podseća da smo mi, tradicionalno, tržište koje troši dosta mesa, te i statistike o korišćenju biljnih proizvoda ili onih na bazi mesa nemaju mnogo relevantnosti, budući da se u velikom broju seoskih domaćinstava gaje domaće životinje, što obilazi statistika.
Biznis.rs podseća da je vegansko tržište inače jedno od najbrže rastućih. Velike prehrambene kompanije, tako, već čitavu deceniju prate pomenute trendove i promene u navikama potrošača, te u svoje ponude dodaju i sve više veganskih proizvoda.
Komentari 1
Rade
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar