Ljubav prema ljutom: Zašto ljudi uživaju u hrani koja izaziva nelagodnost?
Ljudi su jedina bića koja dobrovoljno jedu hranu koja izaziva iritaciju, nelagodnost, pa čak i bol.
Foto: Pixabay
Teorije zašto je to tako, kreću se od toga da je to naša želja za uzbuđenjem, do toga da je to evoluciona adaptacija na hranu koja nam pomaže u borbi protiv patogena. Ukus je rezultat interakcije gena, kulture, navika i osobina ličnosti - složenog dizajna koji naučnici tek počinju da razumeju, prenosi RTS.
Ako bi se neki antropolog vanzemaljac zatekao na takmičenju u jedenju čili papričica, otkrio bi jednu veoma neobičnu činjenicu o nama. Bio bi svedok događaja na kome grupe dvonožnih primata navijaju za druge dvonožne primate koji se muče da pojedu plodove od kojih imaju bolan osećaj da gore.
Pravila ovog takmičenja su vrlo jednostavna. Učesnici treba da pojedu seriju ljutih papričica, a ako odustanu, povrate ili popiju čašu mleka – koja se nalazi pred njima – biće diskvalifikovani. U svakoj narednoj rundi dobija se paprika sve veće "zapaljivosti" merene Skovilovom skalom.
Počinje se sa ukusnom Padron paprikom, koja u proseku ima oko 500 Skovilovih toplotnih jedinica (SHU). Do trećeg kruga, učesnici uživaju u klasičnom halapenju (3.000 do 6.000 SHU). U devetoj rundi uvodi se habanero (300.000 SHU). Ovde već većina takmičara odustaje od dalje borbe, a u poslednjoj rundi, pobednik jede najljuću čili papriku na svetu koja ima u proseku 1.641.183 SHU, što je 250 puta ljuće od halapenja.
Vanzemaljac će se sigurno zapitati zašto ljudi ovo rade? Ali čak ako ostavimo po strani ovakva ekstremna takmičenja, ostaje pitanje zašto ljudi širom sveta uživaju u začinjenoj hrani ili bilo kojoj hrani koja izaziva bol i iritaciju, pita se Kevin Dikinson, kolumnista portala Big Think.
Ljudi koji vole ljuto
Postoji nekoliko suprotstavljenih teorija o tome kako su ljudi razvili ukus za hranu koja nam izaziva neprijatnost. Jedna kaže da jednostavno uživamo u uzbuđenju. Doktor Pol Rozin, profesor psihologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, tvrdi da ljudi koriste začinjenu hranu kao vrstu "ograničenog rizika" ili "benignog mazohizma".
Jedenje začinjene hrane izaziva blagu odbrambenu reakciju u nama. Otkucaji srca nam rastu, disanje se ubrzava, a adrenalin počinje da teče. Osećamo se živima. To su iste manifestacije koje se javljaju i prilikom skokova bandžijem, vožnji na rolerkosteru i kada gledamo horor filmove. Uzbuđenje zbog osećaja bola nas podmlađuje, sve dok potajno znamo da će na kraju sve biti dobro.
Druga teorija ukazuje na antifungalna i antibakterijska svojstva začinjene hrane. U tom svetlu, ljudi su kulturološki i genetski razvili sklonost ka začinjenoj hrani jer nas štite od raznoraznih neprijateljskih mikroorganizama. Kada naši receptori ukusa naiđu na ljutinu, to je signal našem mozgu da je hrana bezbedna.
Izveštaj objavljen u Quarterli Reviev of Biology analizira više od 4.570 recepata iz 93 kuvara tradicionalnih jela sa mesom iz 36 zemalja, kao i antibakterijska svojstva korišćenih začina. Njihov izveštaj je otkrio da tamo gde je veća verovatnoća da je hrana kvarljiva, češće se koriste jaki začini. Autori studije navode da se u zemljama sa toplijom klimom jede začinjenija hrana nego u onim sa hladnijom.
I zaista, u tim zemljama skoro svaki recept jela od mesa zahteva bar jedan začin, a većina uključuje mnogo začina, posebno jakih začina, dok se u hladnijim zemljama veliki deo jela priprema bez začina ili sa samo nekoliko.
Osim paprike, istraživanje je razmatralo manje agresivne konzervanse. Utvrđeno je da beli luk, luk, kim, timijan i crni biber imaju antibakterijska svojstva. Pol Šerman, evolucioni biolog i jedan od autora studije, primetio je da su laboratorijski testovi na 30 uobičajenih začina pokazali da najmanje polovina njih ubija ili inhibira 75 odsto bakterija na kojima su testirani.
Šerman je takođe pogledao recepte za jela od povrća i otkrio da se manje začina koristi u njima nego u jelima sa mesom. Ovo otkriće potkrepljuje teoriju. Kada bi se začini koristili samo zbog ukusa jela, očekivalo bi se da se nalaze u jednakim razmerama u obe vrste jela. To takođe umanjuje drugu teoriju da se začini preferiraju zbog njihove nutritivne vrednosti, jer se povrće jede u mnogo većim količinama.
Kako Šerman napominje: "Sve što radimo sa hranom – sušenje, kuvanje, dimljenje, soljenje ili dodavanje začina – je pokušaj da nas mikroskopski neprijatelji ne otruju. Oni stalno mutiraju i evoluiraju da bi ostali ispred nas. Jedan od načina na koji smanjujemo bolesti koje se prenose hranom je da dodamo još jedan začin u recept."
Ove dve hipoteze su donekle u skladu sa daljim istraživanjem. Moguće je da nas je naša evolucija dovela do toga da uživamo u oštroj hrani, dok nas je naša prirodna sklonost za uzbuđenjem podstakla da uzgajamo paprike neprirodne ljutine.
Zašto volimo ono što volimo
Naravno, ovaj članak je ignorisao jednu ključnu tačku: Ne vole svi isti nivo ljutine i neki ljudi uopšte ne uživaju u začinjenoj hrani. Ako su ljudi razvili ukus za začine, bilo zbog uzbuđenja ili zbog njegovih zaštitnih svojstava, zašto svi ljudi ne uživaju u takmičenju u jedenju čilija?
Naravno, kao što nam je svima jasno, odgovor leži u tome da su ukusi složeni. Brojne kvržice na vašem jeziku, koje se zovu papile, mogu vas učiniti "super otvorenim" ili "zatvorenim" za različite ukuse. Geni utiču na to kako naši učitelji ukusa percipiraju ukuse poput gorčine. Loše iskustvo iz detinjstva može da nas odvrati od neke hrane za ceo život. A međusobna igra između kulture i preferencija ukusa, kako tvrdi Džon Hejz, je problem kokoške i jajeta.
"Da li je to što u pojedinim kulturama koriste tone korijandera razlog što mali procenat ljudi misli da on ima gadan ukus? Ili, druga mogućnost je da pošto je to uobičajen deo tradicionalne kuhinje, oni jednostavno nauče da se nose sa tim ukusom", napominje Hejz, vanredni profesor nauke o hrani na Državnom univerzitetu Pensilvanije.
Hejzovo istraživanje je čak pokazalo vezu između ukusa i ličnosti. U istraživanju iz 2013. otkrio je pozitivnu korelaciju između tipova ličnosti koji traže izazove i koji su osetljivi na nagradu i onih koji vole začinjenu hranu. Ovo podržava i profresor Rozin, ali hipoteza o antibakterijskoj ulozi začina i dalje ostaje.
Iako ne vole svi začinjenu hranu, drugi popularni ukusi takođe pokazuju baktericidna svojstva. Šermanova studija je pokazala da su menta i kisela hrana, poput limuna i limete, takođe inhibitori bakterija.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Napravite domaće tortilje - mnogo ukusnije od kupovnih, a lake za pripremu
23.02.2025.•
0
Domaće tortilje su mnogo ukusnija varijanta od onih kupovnih. Zato, ukoliko niste ljubitelji gotovih tortilja iz marketa, svakako isprobajte ovaj recept.
VIDEO: Zašto je slovo "N" u logotipu Nutele crno, a ostatak crven?
23.02.2025.•
0
Ranije ovog meseca potvrđeno je da je tvorac Nutele Frančesko Rivela preminuo u 97. godini.
VIDEO: Čokoladni kolač koji ima jedan neobičan sastojak - kiseli kupus
23.02.2025.•
1
Iako na prvi pogled možda deluje kao nespojiva kombinacija, čokoladni kolač s kiselim kupusom postao je pravi hit među ljubiteljima neobičnih poslastica.
Da li jedete i bele niti banane? Evo čemu služe i koliko su zdrave
23.02.2025.•
0
Bele niti banana su bogate vlaknima, koja pomažu u regulisanju varenja i održavaju osećaj sitosti.
Ovo su najčešće greške kada se kuva testenina
23.02.2025.•
0
Kada je reč o pripremi jednostavnih jela od nekoliko sastojaka - poput onih s testeninom - svaki detalj je važan, posebno način na koji ih kuvate.
VIDEO Fermentisano meso ajkule, oplođeno jaje patke: Pet najbizarnijih popularnih jela
23.02.2025.•
1
Svet je pun neverovatnih i često neobičnih jela koja izazivaju različite reakcije - od oduševljenja i čuđenja pa sve do straha.
Ulje ili svinjska mast: Evo šta je bolje za prženje ili pohovanje
16.02.2025.•
7
Prženje namirnica svakodnevna je radnja o kojoj ne razmišljamo previše. Većina nas kod kuće ima nekoliko opcija za to - suncokretovo ulje, maslinovo ulje, svinjsku mast ili još pokoju opciju.
Da li boja ljuske jajeta utiče na nutritivnu vrednost i ukus?
16.02.2025.•
0
Mnogo je informacija koje se mogu pronaći na etiketama kutija za jaja, ali retko kad postoji objašnjenje zašto su neka jaja smeđe, bele ili neke druge boje.
Za najbolji pomfrit važna su dva koraka u pripremi
16.02.2025.•
3
Krompir je jedna od često korišćenih namirnica jer se može pripremiti na razne načine, a jedan od omiljenih je upravo pomfrit.
Uhapšena jer je gnječila pecivo u prodavnici i nije ga kupila
16.02.2025.•
5
Žena iz Japana uhapšena je zbog navodnog gnječenja peciva u prodavnici koje na kraju nije ni kupila.
EU dozvolila upotrebu brašna od crva: Postoje li zdravstveni rizici?
16.02.2025.•
2
EU je prvi put odobrila upotrebu brašna od larve crva brašnara.
A već su cene skočile: Očekuje se poskupljenje čokolade u susret Danu zaljubljenih
12.02.2025.•
2
Očekuje se da oko predstojećeg Dana zaljubljenih cene čokoladnih poslastica porastu za oko 10 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Taste Atlas odabrao 10 najboljih pilećih supa na svetu: Na četvrtom mestu i bela čorba iz Srbije
10.02.2025.•
5
Poznati gastro portal Taste Atlas sačinio je istu najboljh pilećih supa na svetu, a na spisku se našla jedna supa iz srpske kuhinje.
Američki uvoznici prave zalihe italijanskog vina u strahu od Trampovih carina
09.02.2025.•
0
Američki uvoznici prave zalihe italijanskog vina proseko u strahu od mogućih carina Donalda Trampa, pokazuju podaci iz vinske industrije.
Naučnici utvrdili kako napraviti savršeno kuvana jaja - metoda zahteva strpljenje
09.02.2025.•
1
Naučnici su otkrili savršen način da se skuva jaje. Ono što iznenađuje je činjenica da je za to potrebno pola sata.
Jedan sastojak će sprečiti da vam se krompir raspadne pri kuvanju
09.02.2025.•
0
Kuvanje krompira može biti pravi izazov, pogotovo kada želite da krompir zadrži svoj oblik i da ne postane kašast.
Pivo postojalo i pre 13 hiljada godina: Evo kada su ljudi počeli da piju alkoholna pića
08.02.2025.•
1
Kroz istoriju, ljudi su konzumirali alkohol kao deo verskih rituala, za socijalno povezivanje, u medicinske svrhe, i na kraju krajeva radi uživanja a naučnici otkrivaju kada je sve počelo.
Tajna bavarskih pereca (peciva generalno): Šta im daje hrskavost i tamnu boju?
02.02.2025.•
2
Bavarske perece (brezn na bavarskom dijalektu, a brezel na nemačkom) su tradicionalno pecivo karakteristično za Bavarsku i južnu Nemačku.
Hleb poskupeo u evropskim zemljama: Evo gde najmanje, gde najviše, a gde je tu Srbija
02.02.2025.•
5
Prema podacima Eurostata, cene hleba u evropskim zemljama značajno su porasle tokom poslednjih pet godina.
Marinada, čekić, puter: Par kuvarskih trikova da žilavo meso bude mekanije
27.01.2025.•
0
Jeftiniji komadi crvenog mesa obično su veoma žilavi i potrebno ih je pripremiti sa puno ljubavi i umeća da biste ih pretvorili u nežan zalogaj.
Važno je znati: Koju hranu ne treba da zamrzavate?
26.01.2025.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Komentari 1
Igor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar