Kada se govori o zavisnosti, najčešće se misli na pušenje, alkohol i drogu, ali postoji još jedna zavisnost koja pogađa čak 14 odsto odraslih i čak 12 odsto dece: zavisnost od hrane, piše
National Geographic, prenose Vijesti.me.
Ponekad deluje da je nemoguće izbeći slatkiše koji nas mame šećerom, posebno tokom praznika. Stručnjaci sada potvrđuju da je to više od utiska.
Prerađeni prehrambeni proizvodi koriste našu biologiju kako bi nas terali da uzimamo više.
"Mi ne shvatamo da ovo zaista ubija ljude jednako kao alkohol i duvan. Preterano konzumiranje prerađenih prehrambenih proizvoda dovodi do smrti, ali to može da se spreči", kaže Ešli Gerhart, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu i članica istraživačkog tima koji je u martu 2022. godine dao najnovije procene o rasprostranjenosti zavisnosti od hrane.
Šta hrana čini našem mozgu?
Hrana na naš mozak utiče na mnogo složenih načina, a jedan posebno važan je oslobađanje dopamina.
Kao i, na primer, lekovi koji izazivaju zavisnost, jedenje hrane oslobađa dopamin koji povećava zadovoljstvo. Podstiče nas da ponavljamo ponašanja koja nam pomažu da preživimo. Što se više dopamina oslobodi, veća je verovatnoća da ćemo to ponašanje ponoviti.
"Kada jedemo masti i šećer, senzori u ustima šalju poruku da se dopamin oslobodi u strijatumu, delu mozga koji je povezan sa kretanjem i nagrađujućim ponašanjem. Ali taj oralni senzorni proces je samo deo priče", kaže Aleksandra Difeličeantonijo, docentkinja na Institutu za biomedicinska istraživanja Fralin u Virdžiniji.
Postoji i sekundarni senzor u crevima koji registruje masnoću i šećer, signalizirajući mozgu da oslobodi dopamin u istom regionu.
Iako istraživači još uvek utvrđuju kako tačno signal o prisustvu šećera stiže od creva do mozga, način na koji signal o masnoći stiže od creva do mozga, dobro je dokumentovan.
Kada se masnoća otkrije u gornjem delu creva, poruka se prenosi vagus nervom koji kontroliše nekoliko nesvesnih funkcija kao što su varenje i disanje.
Hrana bogata mastima i šećerom može da poveća dopamin u strijatumu za čak 200 odsto iznad normalnih nivoa – slično onome što se primjećuje kod nikotina i alkohola.
Konkretno, jedna studija je pokazala da šećer povećava nivo dopamina za 135 do 140 odsto, a druga studija je pokazala da ih je masnoća povećala za 160 odsto, iako je potrebno više vremena da se aktivira.
Kokain, na primer, može da utrostruči normalne nivoe dopamina, dok metamfetamin može da umnoži normalne nivoe dopamina 10 puta.
Kako se promenila hrana koju jedemo?
Što je više saznanja o tome kako hrana utiče na ljudski mozak, više je i proizvoda napravljenih tako da nam budu neodoljivi.
Naša tela su preplavljena hranom koja ima veće koncentracije određenih hranljivih materija, poput masti i šećera, i više kombinacija hranljivih materija nego ikada ranije. Oni su kombinovani sa senzornim svojstvima – poput prijatno glatkog i baršunastog sladoleda – koji čine jelo prijatnijim nego ikad.
Ljudi su nekada pravili hranu od celih namirnica. Nasuprot tome, industrijski obrađena hrana se sastoji od supstanci ekstrahovanih iz hrane, poput skroba i hidrogenizovanih masti.
Aditivi kao što su veštačke arome, emulgatori i stabilizatori (koji čuvaju strukturu ili teksturu hrane) čine hranu privlačnijom ali, kako se ispostavlja, na našu štetu.
Stručnjaci kao što je Difeličeantonijova smatraju da treba da pravimo razliku između visoko prerađene hrane i one napravljene na tradicionalne načine. Svest o tim razlikama je prvi korak u izbegavanju dugačke liste zdravstvenih problema povezanih sa ishranom.
Što brže nešto utiče na vaš mozak, to ćete od te supstance biti zavisniji, tvrde i Gerhartova i Difeličeantonijova.
Mnoge prerađene namirnice su u suštini unapred svarene kako bi se maksimizirala brzina oslobađanja dopamina.
Konačno, bilo bi nemoguće izvući društvene i psihološke sile iz jednačine. Prerađena hrana je generacijama dostupna, pristupačna i agresivno reklamirana.
Ta savršena oluja stvorila je generacije ljudi koji znaju da prerađena hrana nije zdrava, ali ih i dalje konzumiraju.
"Znaci koji okružuju ovu hranu danas žive sopstveni život", kaže Gerhartova.
Ona dodaje da "kada vidite znak za brzu hranu, on ima takvu snagu da nas tera da jedemo i onda kada nismo gladni".
"Čak i ako vam je doktor rekao da imate dijabetes, želite da jedete ovu hranu iako znate da nije dobra za vas. Ti znaci su svuda; stalno se borimo protiv krofni na jutarnjem sastanku i kasnonoćne reklame za picu", kaže ona.
Ostatak teksta pročitajte
OVDE.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar