Ovo je tajna sarajevskih ćevapa: Pokrenuta inicijativa kako bi se zaštitilo geografsko poreklo

Sarajevski ćevap se, pored toga što svaka ćevabdžinica ima neku svoju skrivenu tajnu u recepturi, u suštini pravi od junećeg mesa i soli.
Ovo je tajna sarajevskih ćevapa: Pokrenuta inicijativa kako bi se zaštitilo geografsko poreklo
Foto: 021.rs
Nema hlebnih mrvica, niti bilo kakvih drugih pikantnih začina.
 
Ako ste bili u Sarajevu, a niste jeli ćevape, kao da niste ni bili tamo, tako se narodno opisuje značaj tog jela, kako u Bosni i Hercegovini, tako i regionu, pa i onim dalekim zemljama gde god se nađe neki Balkanac koji je dobro upoznat s ovom "tradicijom", piše N1 Sarajevo.
Aktivnosti na registraciji pokrenulo je Udruženje sarajevskih ćevabdžija, a sprovodi se uz podršku Grada Sarajeva.
 
Direktor Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine Džemil Hajrić održao je sastanak s Benjaminom Karić, gradonačelnicom Sarajeva na kojem su razgovarali o procesu registracije oznake geografskog porekla.
Postupak se pokreće zahtevom koji se podnosi Agenciji, a nakon registracije oznake na nivou Bosne i Hercegovine postoji mogućnost registracije i u Evropskoj uniji. Prehrambeni proizvodi koji nose jednu od registrovanih oznaka na tržištu spadaju u one više cenovne kategorije. Oznaka omogućava i povećanje prepoznatljivosti proizvoda, a doprinosi i sprečavanju neovlašćenog korišćenja imena.
 
"Sarajevski ćevap" je jedan od najznačajnijih i najpoznatijih specijaliteta. Predstavlja neizostavan deo ondašnje kuhinje i turističke ponude. U 2021. godini "Taste Atlas" je "Sarajevske ćevape" svrstao na deseto mesto top 100 najboljih jela na svetu.
 
Bez dodataka
 
Sarajevski ćevap se, pored toga što svaka ćevabdžinica ima neku svoju skrivenu tajnu u recepturi, u suštini pravi od junećeg mesa (nekada se koristilo i 25 odsto jagnjećeg mesa) i soli. Ne sadrži hlebne mrvice, niti bilo kakve druge pikantne začine.
 
Koristi se meso s prednjeg dela trupa životinje: prsa, vrata, plećke i lopatice, koje se naseče na krupne komade i ostavi u frižideru da odstoji, nakon čega se fašira i ponovo ostavi da odstoji i tek onda se prave oblikovani komadi mesa, na dužini od 5 cm.
U postupku proizvodnje najvažnije su tri faze:
 
– odabir mesa i način pripreme mesne mase,
 
– toplotna obrada na roštilju,
 
– način serviranja.
 
U Sarajevu se obično služe porcije od pet i 10 ćevapa u somunu natopljenim vodom i čašom hladnog mleka ili jogurta.
  • NS

    25.11.2023 18:34
    @K
    Da budemo precizni, sve su to Turci doneli sa Bliskog istoka.
  • RV

    23.11.2023 14:34
    @Uroš
    Obrnuto, u stvari.
  • Džo

    22.11.2023 13:18
    .
    Sve je komercijalizovano i ćevapi su im sve lošiji iako i dalje dobri.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće