Neobični specijaliteti za prazničnu trpezu: Šta jedu Evropljani?

Veliki deo hrišćanskog sveta danas obeležava Badnje veče po gregorijanskom kalendaru, u susret sutrašnjem Božiću, a ti praznici poslednjih decenija prevazišli su okvire verskih.
I dok se u Srbiji, doduše za Božić po julijanskom kalendaru jede svinjetina, Britanci tradicionalno za ovaj praznik uživaju u ćuretini, a Estonci u pačetini, prenosi Euronews.
 
Smalahove, Norveška
 
Na zapadu Norveške tradicionalno se za Božić jela "smalahove" - ovčija glava, koja ima komplikovan sistem pripreme. 
 
Glava se najpre prepolovi i iz nje izvadi mozak, a potom se potapa u vodu na dva dana. Specijalitet se zatim usoljava i dimi, pre nego što se skuva na pari. 
Omiljeni zalogaj za prazničnom trpezom su uši i oči. 
 
Smalahove se danas retko jede za praznike, ali se zato priprema za turiste kao posebna atrakcija.
Julbord, Švedska
 
Što je u Srbiji "meze", a u Francuskoj "šarkuteri", u Švedskoj je "smorgasbord", ali ovaj sistem aranžiranja različitih suhomesnatih i mlečnih delikatesa u toj zemlji ima posebno praznično ime - "julbord". 
 
Na ovoj dasci se obavezno nalaze jelenske kobasice, marinirane haringe, kao i različiti sirevi, a u samom centru je glazirana šunka.
 
"Panj torta", Francuska
 
"Panj torta" ili "božićni balvan" ("Bûche de Noël") je tradicionalni božićni kolač koji se jede u nekoliko evropskih zemalja.
 
Umesto da, kao u paganska vremena, za Božić u kuću unose grančice zimzelenog drveća, u slavu sve dužih dana, a kraćih noći, savremeni Evropljani počeli su da pripremaju rolat u obliku debla drveta, punjen različitim kremovima i prekriven marcipanom. 
 
Gozba sedam riba, Italija
 
U većinski katoličkoj zemlji, proslava verskih praznika se doživljava vrlo ozbiljno, pa se tako u Italiji za Badnje veče servira velika gozba od sedam jela, uglavnom bez mesa.
 
Oni se obično sastoje od ribe i morskih plodova.
Poljski šaran, Poljska
 
Božić u Poljskoj ne može da prođe bez "poljskog šarana", ribljeg specijaliteta, koji se služi uz boršč ili salatu od kiselog kupusa.
 
Tradicionalno se riba kupuje nekoliko dana pred Božić i živa čuva u velikoj kanti ili kadi, pre nego što završi u rerni.
 
Posno Badnje veče, Bugarska
 
Bugarska pravoslavna crkva poštuje gregorijanski kalendar, ali su mnogi običaji slični kao i u drugim crkvama. Badnje veče je i kod njih poslednji dan četrdesetodnevnog posta, pa se služe posna jela - sarma sa pirinčem, pita sa bundevom, ošav (kompot od suvog voća) i badnjački kolač, uglavnom u neparnom broju.
 
Ukućani obavezno razbijaju ljuske oraha, a prema predanju, kakvo jezgro u njima nađu, takva će im biti i naredna godina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • jova limanac

    26.12.2023 10:19
    Većina pravoslavnih crkava, među njima grčka, bugarska i rumunska, koriste reformisani julijanski kalendar, i po njemu se Božić poklapa sa gregorijanskim. Tako da napisi poslednjih dana da se po gregorijanskom kalendaru proslavlja Božić nisu baš najprecizniji...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće