"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
Foto: Pixabay
U ovoj siromašnoj državi na jugu Meksika, koka-kola je daleko dostupnija i jeftinija nego voda za piće, čije ogromne nestašice uzrokuje upravo proizvodnja ovog gaziranog napitka. Stanovništvo je postalo toliko zavisno od koka-kole, da se ona tretira kao božanstvo u verskim obredima, a piju je čak i bebe. Posledice po zdravlje su razorne, jer samo od dijabetesa umre oko 3.000 ljudi godišnje, piše magazin Biznis i finansije.
San Kristobal de las Kasas je živopisno planinsko mesto, u kom se govori deset autohtonih jezika. Nalazi se u državi Čijapas na jugu Meksika i poznato je po atraktivnim građevinama i tradiciji u kojoj se do danas očuvala kultura drevnih Maja. Zbog toga je omiljena destinacija turista iz celog sveta.
Nažalost, ta varošica sa oko 216.000 stanovnika drži nezdravi svetski rekord po potrošnji gaziranih pića, posebno koka-kole.
S druge strane, iako je reč o jednom od najkišovitijih regiona u Čijapasu, stanovnici ovog planinskog mesta imaju pristup pijaćoj vodi samo nekoliko puta nedeljno. Zbog toga je koka-kola dostupnija i jeftinija od vode. Da ironija bude još veća, upravo je voda namamila američkog proizvođača tog napitka u Meksiko, piše magazin Biznis i finansije.
Naime, proizvodnja koka-kole se oslanja na ogromne zalihe vode, koja u njenom sadržaju učestvuje sa oko 90 odsto.
Kompanija "Koka-kola", vodeći svetski dobavljač bezalkoholnih pića, otvorila je svoju prvu franšizu za flaširanje u Meksiku još dvadesetih godina prošlog veka. Pored toga što je u susedstvu, ova država je u to vreme bila poznata po dostupnosti i kvalitetu slatke vode, pa je do 1934. već bilo osam punionica koka-kole širom zemlje.
Koka-kola je postepeno postala nezaobilazna u svakodnevnom životu Meksikanaca. Kada se Meksiko pridružio Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA) 1994. godine, ukinute su carine na mnoge američke proizvode, uključujući i koka-kolu. Ovaj napitak je postao jedan od najjeftinijih u Meksiku, koji je 2001. godine Sjedinjenim Američkim Državama preoteo titulu svetskog prvaka u potrošnji koka-kole po glavi stanovnika. Koka kola caruje u nekima od najsiromašnijih država u zemlji, pa tako i u Čijapasu.
Protesti pali u vodu
San Kristobal de las Kasas ima ogromnu punionicu koka-kole na izlasku iz grada. Kada je američka kompanija izgradila ovo postrojenje 1994. godine, bila je to njena najveća fabrika u Latinskoj Americi. Ona je podigla tako velike pogone jer je upravo na tom mestu mogla da crpi vodu iz jednog od najvećih izvora podzemne vode u zemlji.
Lokalna fabrika je u vlasništvu meksičke multinacionalke "Femsa", velikog proizvođača hrane i pića, koji poseduje prava na flaširanje i prodaju koka-kole širom Meksika i većeg dela Latinske Amerike. "Femsa" je jedna od najmoćnijih meksičkih kompanija. Nekadašnji izvršni direktor kompanije "Koka-kola" u Meksiku, Visente Foks, bio je, gle čuda, predsednik zemlje od 2000. do 2006. godine.
Odluka meksičkih vlasti da dozvoli kompaniji intenzivnu eksploataciju tako vrednog resursa, vremenom je počela da izaziva sve oštrije kritike u javnosti. Kada je 2016. objavljen podatak da preduzeće koristi više od 1,3 miliona litara vode dnevno za svoju proizvodnju, građani su organizovali ulične proteste. Međutim, svi pokušaji da se nešto promeni pali su u vodu koju proizvođač bezalkoholnih pića do danas obilato troši.
Fabrika u San Kristobalu zapošljava približno 400 ljudi i doprinosi državnoj ekonomiji sa oko 200 miliona dolara. Meštani, međutim, ističu da ugovor između "Femse" i savezne vlade donosi gradu daleko veću štetu. Oni krive kompaniju da zbog svoje proizvodnje isušuje vodonosni sloj. Voda za piće postaje sve oskudnija i skuplja u ovoj oblasti, uprkos stalnim pljuskovima i obilnim izvorima. Činjenica je da su zbog posledica klimatskih promena i u tom regionu suše učestale, ali kritičari tvrde da je prekomerna eksploatacija izvora glavni uzrok za katastrofalne nestašice pijaće vode.
Na "ušću" kanalizacije u reke
To potvrđuju i naučnici koji su se bavili ovim problemom.
Laura Mebert, pravnik na Univerzitetu u Mičigenu, navodi da kompanija plaća mizernu naknadu za tako veliku eksploataciju vode, oko 10 centi za milion litara. Pritom, ovaj novac ide u savezni a ne u lokalni budžet, dok se infrastruktura koja opslužuje stanovnike San Kristobala doslovno ruši.
Pored nestašice pijaće vode, nema ni odgovarajućeg tretmana otpadnih voda, što znači da se "sirova" kanalizacija direktno uliva u lokalne vodotokove. Luis Karmona, biohemičar na Univerzitetu Kalifornija tvrdi da su reke oko San Kristobala pune ešerihije koli i drugih infektivnih patogena.
Stanovnici su, zato, primorani da se svakodnevno snalaze kako bi obezbedili vodu. Neki sakupljaju kišnicu u bunarima i čuvaju je u plastičnim kesama. Pojedine starosedelačke zajednice moraju da pešače više od dva sata da bi dobile vodu za piće. Čak i domaćinstva koja imaju u svojim domovima tekuću vodu, dobijaju je svega nekoliko puta nedeljno. Zato su primorana da dodatno kupuju vodu iz privatnih kamiona cisterni. Ili da piju napitak koji je daleko dostupniji - koka-kolu. Ogroman broj to i čini, u tolikoj meri da su postali zavisnici od ovog bezalkoholnog pića.
Gazirani obrok i za bebe
Prošle godine, prosečna godišnja potrošnja koka-kole po glavi stanovnika u Meksiku je iznosila 160 litara, što je znatno više nego u SAD gde se troši 100 litara po glavi stanovnika i mnogo više od godišnjeg globalnog proseka od 25 litara po glavi stanovnika.
Neslavni rekorder u Meksiku po upotrebi koka-kole je upravo Čijapas. Prema studiji koju je objavio Centar za multidisciplinarna istraživanja u ovoj najjužnijoj meksičkoj državi, njeni stanovnici piju neverovatnih 821,2 litara koka-kole po glavi stanovnika, pet puta više od nacionalnog proseka. To je skoro 16 litara po osobi nedeljno, ili 2,2 litara dnevno.
U San Kristobalu potrošnja je još veća - prosečan stanovnik popije više od tri litra koka-kole dnevno. Čak i vrlo mala deca su navikla da piju gazirana pića. Pomenuta studija je pokazala da tri odsto beba mlađih od šest meseci i 15% dece uzrasta od godinu ili dve redovno pije koka-kolu.
Na taj način, deca unose u organizam i do 420 odsto više šećera od maksimalnog dnevnog unosa koje preporučuju medicinski stručnjaci.
Ovakve navike imaju razorne posledice po zdravlje. U Čijapasu haraju dijabetes, hipertenzija, bolesti srca, dislipidemija, upala pankreasa, gojaznost i disfunkcija jetre. Dijabetes odnosi oko 3.000 života godišnje i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti nakon srčanih bolesti. Procenjuje se da oko 14 miliona odraslih u Meksiku boluje od dijabetesa, te da polovina obolelih nije ni registrovana.
Koka-kola ima i svoju crkvu
Zbog ovakvih posledica po zdravlje, Meksiko je 2014. uveo porez na napitke zaslađene šećerom, od jednog pezosa po litru. Ali ova mera nije dala očekivane rezultate, jer prema mišljenju pojedinih stručnjaka poreska stopa je suviše niska, odnosno povećava končanu cenu za samo 5,3 odsto u poređenju sa, na primer, Čileom gde ona čini 15,1 odsto maloprodajne cene.
Zato je Nacionalni savet za nauku i tehnologiju, koji radi u sastavu Instituta za javno zdravlje Meksika, prošle godine predložio saveznoj vladi da se taj porez podigne na 7,3 pezosa (0,45 američkih dolara) po litri. Stručnjaci insistiraju i da osnovica za poresku stopu ne bude količina, već koncentracija šećera u nekom napitku, jer je to mnogo bitniji faktor kada je reč o posledicama po zdravlje.
Još jedan apsurd u ovoj tragičnoj priči je fenomen da je koka-kola postala lokalno božanstvo. Ona ne samo da je izbacila iz upotrebe tradicionalna pića naroda Maja, već je lokalni šamani koriste u verskim obredima kao lekovito sredstvo! Koka-kola je nezaobilazna i u mnogim katoličkim crkvama. Primera radi, u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u San Kristobalu, ovo gazirano piće je toliko zastupljeno u religijskoj praksi, da je svi zovu "Koka-kola crkva".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Napravite domaće tortilje - mnogo ukusnije od kupovnih, a lake za pripremu
23.02.2025.•
2
Domaće tortilje su mnogo ukusnija varijanta od onih kupovnih. Zato, ukoliko niste ljubitelji gotovih tortilja iz marketa, svakako isprobajte ovaj recept.
VIDEO: Zašto je slovo "N" u logotipu Nutele crno, a ostatak crven?
23.02.2025.•
0
Ranije ovog meseca potvrđeno je da je tvorac Nutele Frančesko Rivela preminuo u 97. godini.
VIDEO: Čokoladni kolač koji ima jedan neobičan sastojak - kiseli kupus
23.02.2025.•
2
Iako na prvi pogled možda deluje kao nespojiva kombinacija, čokoladni kolač s kiselim kupusom postao je pravi hit među ljubiteljima neobičnih poslastica.
Da li jedete i bele niti banane? Evo čemu služe i koliko su zdrave
23.02.2025.•
0
Bele niti banana su bogate vlaknima, koja pomažu u regulisanju varenja i održavaju osećaj sitosti.
Ovo su najčešće greške kada se kuva testenina
23.02.2025.•
0
Kada je reč o pripremi jednostavnih jela od nekoliko sastojaka - poput onih s testeninom - svaki detalj je važan, posebno način na koji ih kuvate.
VIDEO Fermentisano meso ajkule, oplođeno jaje patke: Pet najbizarnijih popularnih jela
23.02.2025.•
1
Svet je pun neverovatnih i često neobičnih jela koja izazivaju različite reakcije - od oduševljenja i čuđenja pa sve do straha.
Ulje ili svinjska mast: Evo šta je bolje za prženje ili pohovanje
16.02.2025.•
7
Prženje namirnica svakodnevna je radnja o kojoj ne razmišljamo previše. Većina nas kod kuće ima nekoliko opcija za to - suncokretovo ulje, maslinovo ulje, svinjsku mast ili još pokoju opciju.
Da li boja ljuske jajeta utiče na nutritivnu vrednost i ukus?
16.02.2025.•
0
Mnogo je informacija koje se mogu pronaći na etiketama kutija za jaja, ali retko kad postoji objašnjenje zašto su neka jaja smeđe, bele ili neke druge boje.
Za najbolji pomfrit važna su dva koraka u pripremi
16.02.2025.•
3
Krompir je jedna od često korišćenih namirnica jer se može pripremiti na razne načine, a jedan od omiljenih je upravo pomfrit.
Uhapšena jer je gnječila pecivo u prodavnici i nije ga kupila
16.02.2025.•
5
Žena iz Japana uhapšena je zbog navodnog gnječenja peciva u prodavnici koje na kraju nije ni kupila.
EU dozvolila upotrebu brašna od crva: Postoje li zdravstveni rizici?
16.02.2025.•
2
EU je prvi put odobrila upotrebu brašna od larve crva brašnara.
A već su cene skočile: Očekuje se poskupljenje čokolade u susret Danu zaljubljenih
12.02.2025.•
2
Očekuje se da oko predstojećeg Dana zaljubljenih cene čokoladnih poslastica porastu za oko 10 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Taste Atlas odabrao 10 najboljih pilećih supa na svetu: Na četvrtom mestu i bela čorba iz Srbije
10.02.2025.•
5
Poznati gastro portal Taste Atlas sačinio je istu najboljh pilećih supa na svetu, a na spisku se našla jedna supa iz srpske kuhinje.
Američki uvoznici prave zalihe italijanskog vina u strahu od Trampovih carina
09.02.2025.•
0
Američki uvoznici prave zalihe italijanskog vina proseko u strahu od mogućih carina Donalda Trampa, pokazuju podaci iz vinske industrije.
Naučnici utvrdili kako napraviti savršeno kuvana jaja - metoda zahteva strpljenje
09.02.2025.•
1
Naučnici su otkrili savršen način da se skuva jaje. Ono što iznenađuje je činjenica da je za to potrebno pola sata.
Jedan sastojak će sprečiti da vam se krompir raspadne pri kuvanju
09.02.2025.•
0
Kuvanje krompira može biti pravi izazov, pogotovo kada želite da krompir zadrži svoj oblik i da ne postane kašast.
Pivo postojalo i pre 13 hiljada godina: Evo kada su ljudi počeli da piju alkoholna pića
08.02.2025.•
1
Kroz istoriju, ljudi su konzumirali alkohol kao deo verskih rituala, za socijalno povezivanje, u medicinske svrhe, i na kraju krajeva radi uživanja a naučnici otkrivaju kada je sve počelo.
Tajna bavarskih pereca (peciva generalno): Šta im daje hrskavost i tamnu boju?
02.02.2025.•
2
Bavarske perece (brezn na bavarskom dijalektu, a brezel na nemačkom) su tradicionalno pecivo karakteristično za Bavarsku i južnu Nemačku.
Hleb poskupeo u evropskim zemljama: Evo gde najmanje, gde najviše, a gde je tu Srbija
02.02.2025.•
5
Prema podacima Eurostata, cene hleba u evropskim zemljama značajno su porasle tokom poslednjih pet godina.
Marinada, čekić, puter: Par kuvarskih trikova da žilavo meso bude mekanije
27.01.2025.•
0
Jeftiniji komadi crvenog mesa obično su veoma žilavi i potrebno ih je pripremiti sa puno ljubavi i umeća da biste ih pretvorili u nežan zalogaj.
Važno je znati: Koju hranu ne treba da zamrzavate?
26.01.2025.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Komentari 4
Marta
Rasa sa salasa
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar