Na osnovu različitih izvora, Srbija se ubraja među zemlje sa visokim nivoom konzumacije kafe.
Prosečan stanovnik Srbije godišnje popije oko četiri kilograma kafe, što je otprilike oko 600 šoljica godišnje.
Najviše kafe u Srbiju se uvozi iz Brazila, Kolumbije, Etiopije, Vijetnama i drugih zemalja koje se bave proizvodnjom kafe.
"Kafa je značajan deo srpske tradicije, a kultura pijenja kafe je duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Najviše se pije turska kafa, zatim espreso i druge vrste kafe, kao što su kapućino i late, posebno u urbanim sredinama. Na tržištu su prisutni visokokvalitetni brendovi kafe, a kafići često koriste specijalizovane mešavine i sveže mlevene kombinacije različitih zrna kafe", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Uvoz kafe, prema podacima Privredne komore Srbije, nije se mnogo menjao količinom, ali je godinama cena kafe rasla.
Milionski uvoz i izvoz kafe
Tako je 2018. godine u Srbiju uvezeno 29.256 tona kafe u vrednosti od 62,7 miliona evra, a 2019. godine uvezeno je 31.581 tona kafe u vrednosti od oko 65,5 miliona evra.
Godine 2020, cena kafe za 31.706 tona koliko je uvezeno u Srbiju bila je 62,8 miliona evra, dok je naredne godine za samo 555 kilograma više kafe (32.261 tona), plaćeno 70,8 miliona evra.
Već 2022. godine 30.898 tona uvezene kafe koštalo je 114 miliona evra, dok je prošle godine 30.769 tona uvezene kafe koštalo 115,6 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore.
Situacija sa izvozom kafe po pitanju cene, nije ništa drugačija, pa je tako 2018. godine 1.310 tona izvezene kafe imalo vrednost od sokro 6,5 miliona evra, 2019. godine 1.255 tona je vredelo 6,9 miliona evra, dok je 2020. godine 1.583 tone kafe izvezeno u vrednosti od skoro 8,7 miliona evra.
Vrednost izvezene kafe iz Srbije se 2021. godine nije znatno promenila, pa je tako 1.465 tona kafe vredelo 8,6 miliona evra, dok je već naredne godine 1.742 tone kafe vredelo 12,8 miliona evra.
Prošle godine, 1.612 tona kafe izvezeno je iz Srbije u vrednosti od 14 miliona evra.
"U poslednjih pet godina prosečno se godišnje uveze 31.079 tona kafe sa prosečnom vrednošću od 82 miliona evra. U navedenom periodu uočava se promena u strukturi količinskog uvoza kafe tj. smanjuje se učešće nepržene kafe, u odnosu na prženu kafu. Naime, 2018. godine učešće nepržene kafe u uvozu je iznosio 86,9 odsto, a pržene 13,1 odsto, dok je u 2023. učešće nepržene kafe u ukupnom uvozu iznosio 73,1 odsto, a pržene kafe 26,9 osto", navodi Bogunović.
Sve više privrednih subjekata prerađuje čaj i kafu
U Srbiji postoji registrovanih 470 privrednih subjekata čija je šifra delatnosti 1083, odnosno, prerada čaja i kafe, od čega je 167 privrednih društava i 303 preduzetnika.
Prema rečima Bogunovića, s obzirom na rastuće cene sirove kafe na globalnom tržištu, a koje su rezultat različitih faktora, poput klimatskih promena, smanjenja proizvodnje u zemljama proizvođačima kafe, kao i geopolitičke situacije, cena transporta, logistike, rasta troškova proizvodnje i radne snage, svi proizvođači u Srbiji se suočavaju sa izazovima u održavanju konkurentnosti.
"U tom kontekstu male kompanije koje se bave prženjem kafe u nekim segmentima mogu imati manje troškova u odnosu na velike sisteme. Takođe, mali proizvođači mogu lako promeniti recepture i mogu napraviti nove proizvode u skladu sa potrebama na tržištu pa tako mogu da razmotre različite opcije kako bi održale svoju profitabilnost (na primer da ponude proizvode koji koriste kafu kao sastojak poput kafe u prahu sa aromama –cimet, vanila, specijalnih napitaka ili kafe sa začinima)", ističe Bogunović.
Kako dodaje, mogu postojati tržišne prilike za proizvodnju alternativa za kafu - napici poput kafe na bazi cikorije koja se koristi kao zamena za kafu.
Ovakvi napici su, kako je kazao, obično jeftiniji za proizvodnju i mogu biti atraktivna opcija za one koji žele da smanje troškove.
"Jedan od načina jeste i prodaja u posebnim lokalima proizvoda nižih cenovnih kategorija, ali isto tako i prodajom kvalitetnijih mešavina kafe za korisnike sa visokim zahtevima u pogledu kvaliteta i inovativnosti proizvoda", ističe Bogunović.
O tome kako se formira i šta utiče na cenu, tržište i konzumaciju kafe u Srbiji, pročitajte opširnije
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Imena")
Komentari 2
Karen
realno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar