Svaka četvrta žena nema orgazme

Najnovije izdanje "Časopisa za seksualnu medicinu" donosi 101 istraživanje u kojima su se ispitanice mučile da dosegnu vrhunac.

Uprkos činjenici da je nesposobnost doživljavanja polnog zanosa na drugom mestu najčešćih ženskih žalbi za nezadovoljstvo, on je jedan od 50 važnih razloga zašto se opredeljujemo za snošaj.

Iako se mnoštvo lekara u klinikama bavi lečenjem, sve se, u suštini, svodi na - pokušaj i pogrešku. Valjan lek se još ne nazire.

Da bi se anorgazmija (ili nemogućnost postizanja orgazma) nazvala poremećajem, mora da traje i da remeti nečiji život ili veze s drugim ljudima. Ukoliko nekoga to ne uznemirava, smetnja ne postoji.

I pored toga, takve teškoće su veoma česte: u ispitivanju 2001. godine gotovo četvrtina (24 odsto) žena prijavila je da duže od mesec dana nije iskusila orgazam u toku polnog opštenja. Pretežno u dobi od 20. do 40. godine. Tek pokoja se obratila lekaru.

"Očigledno je da se mnoge stide da obznane seksualne nedaće", smatra Vilijam Ishak, psihijatar u Medicinskom centru "Sedars-Sinaj" u Los Anđelesu. Strahujući, verovatno, da će pokvariti svoju vezu, i ne obelodanjuju ih.

I kada zatraže medicinsku pomoć, lečenje može da bude otežano. Ne zna se, naime, koliko je orgazama prirodno poželjno, a uz to valja uzeti u razmatranje godine, seksualno iskustvo, zadovoljenje i, čak, kakvo su podsticanje imale pre ustanovljenja poremećaja.

A tek bi trebalo raspetljati suštinski uzrok anorgazmije. U brojnim slučajevima ima poreklo u duši: prethodno zlostavljanje, osuda seksualnog čina, pogrešno poimanje vlastitog tela, nepostojana veza i izostanak razgovora o seksu.

Kod drugih žena krije se u telesnim smetnjama: bolest bubrega, fibromialgija (bolest mišića), ateroskleroza (bolest krvnih sudova), slabost karličnih mišića (može da se pojavi posle rođenja), hormonske promene i uzimanje pojedinih lekova, naročito za stišavanje potištenosti (antidepresanti). U takvim prilikama lečenje psihičkih tegoba može da pomogne.

Nalazi iz nekoliko istraživanja potkrepili su prepisivanje hormonskih dopuna, poput testosterona i estrogena.

Odobrenih lekova za lečenje izostanka orgazma nema. U SAD je u junu odbijen zahtev da se prizna "fibanserin" jer je istovetan učinak na podsticanje seksualne želje imao kao i placebo - sa lekom proseku od 2,8 do 4,5 puta mesečno, a sa placebom od 2,7 do 3,7 puta, piše "Politika".

Skorašnja naučna saznanja ohrabruju korišćenje hormona i "vijagre", ali se zamera što su obuhvatile mali uzorak dobrovoljaca.