U braku najvažnija dobra komunikacija

Kako da naučite da razgovarate sa partnerom?

Ranije smo delili snove, a sada se odnos svodi na: "šta ima za večeru", "jesi li platio račune", "da li je dete uradilo domaći".

Komunikacija je temelj braka. Ostaje i kad sve drugo prođe. Zahvaljujući njoj, neminovni problemi se lakše rešavaju, a životni udarci manje bole.

Mnogi su, ipak, kuću gradili na nekom drugom temelju. Ili je prvi tokom zajedničkog života popustio. Nagrizaju ga nedostatak vremena, želje, živaca i višak frustracija koje se, čini se, množe sa svakom novom godinom. Supružnik više nije partner nego protivnik kog treba pobediti u sudnici ili nokautirati u ringu. Razgovor više nije susret dve duše, već vrtlog poruka "izgubljenih u prevodu" i sumanutog dokazivanja ko je u pravu. Kad nas plivanje u vrtlogu umori, onda zaćutimo. Ponekad smo u tome toliko vešti da nastavljamo da pričamo, a da suštinski ništa ne kažemo.

I dok smo ranije umeli da delimo snove, brige i želje, sada nam se komunikacija svodi na: Šta ima za večeru? Jesi li platio račune? Kad stižeš kući? Da li je dete uradilo domaći? Dok smo nekada išli istim putem hodajući zagrljeni, sada je između nas zid koji nas tera da čak i važne životne odluke donosimo sami, bez konsultacije sa partnerom.

Da je i nedostatak komunikacije zapravo komunikacija, kaže sagovornica "Života plus", psiholog i psihoterapeut OLI metoda Ivana Paunović.

"Partneri koji ne komuniciraju ipak šalju neke poruke. Ćutanje može značiti "razočaran sam", "nije mi stalo", "sa tobom ne vredi pričati", "ovo više ne vodi nikud", "kažnjavam te tišinom". S druge strane, ne znači svaki razgovor da se komunikacija zaista dešava. Tako često čujemo da se za nekog kaže: "ona puno priča, ali samo presipa iz šupljeg u prazno", "on me nikada ne sluša kada govorim", "priča samo o deci i obavezama", kaže psiholog.

Loša komunikacija je prvi uzročnik razvoda brakova, prisutan kod čak 65 posto parova, pokazuje istraživanje sajta YourTango.com. Muškarcima najviše smeta zvocanje i žalbe koje stižu sa usana lepše polovine, dok dame zameraju supruzima da ne obraćaju pažnju na njihova osećanja i razmišljanja. Do istog zaključka došao je i profesor sa Univerziteta u Vašingtonu, Džon Gotman. Na osnovu proučavanja ponašanja parova u periodu od 40 godina, Gotman je ustanovio četiri problema u komunikaciji koja vode do razvoda: kritika partnerove ličnosti, nepoštovanje, odbrambeni stav i ćutanje.

Razlog loše komunikacije ne mora nužno da bude prestanak ljubavi, već činjenica da ne umemo da pošaljemo i primimo poruku. "Neretko i kad se razgovori vode, cilj je da se pronađe krivac. Partneri se koncentrišu na manje bitne stvari, čime prikrivaju suštinske probleme. Drugome se uskraćuje pravo na grešku, rečenice počinju sa "Ti nikad/uvek/moraš". Ponekad su pozitivne emocije potisnute i u odnosu ostaju samo negativne. Čujemo žalbe da partner stalno zvoca, kritikuje, povređuje rečima i ponašanjem. Reakcija je aktivno ili pasivno vraćanje lopte", upozorava Paunovićeva.

Glavni začin svake komunikacije su, prema rečima naše sagovornice, otvorenost u odnosu na svoje emocije i stavove i aktivno slušanje. Dobri sastojci su pravo vreme za razgovor, bez virtuelnih poruka, napada, stalnog vraćanja na iste probleme i očekivanja da je preko puta nas "čitač misli".

"Komunikacija je veština, pa tako zahteva da je učimo i uvežbavamo. Treba da naučimo da pošaljemo pravu, iskrenu, konstruktivnu poruku uz poštovanje sebe i drugog. To nije lako i za početak treba da se pozabavimo svojim osećanjima u odnosu na nekog. Dobro je da se upustimo u kritičku analizu sebe i odnosa i da se ne libimo da zatražimo pomoć. Može biti korisno da obratimo pažnju ne samo na reči, već i na neverbalne poruke koje šaljemo. Dela govore više od reči. Dobro je izbegavati optuživanja, sarkazam, stalne kritike i dvosmislene poruke", poručuje psiholog.

Značaj neverbalnih poruka potenciraju i dr Patriša Lav i Stiven Stosni u bestseleru "Kako da popravite brak bez razgovora o njemu". Razlog zbog kog razgovor ne pomaže uvek su biološke razlike među polovima. Žene su biološki predodređene da se sa strahom nose pričajući o brigama, dok muškarac od davnina igra ulogu zaštitnika.

"Kada žena sugeriše da postoji problem u vezi, muškarac se oseća posramljeno i emotivno se povlači osećajući da je izneverio ulogu zaštitnika. I zato moramo da naučimo da komuniciramo neverbalno, kroz dodir, seks, i učestvovanje u zajedničkim aktivnostima jer se tako intimnost produbljuje", kaže dr Lav.