Misterije ženskog orgazma

Tokom snimanja prihvatila je ponudu farmaceutske kompanije Vivus da bude montažerka erotskih filmova koji bi bili korišćeni u cilju testiranja delovanja kreme za ženski orgazam.

Vremenom je posumnjala u motive svojih poslodavaca, pa je počela da otkriva mnoštvo detalja o tome kako farmaceutska industrija, motivisana pre svega profitom, ne samo da vara žene pokušavajući da ih uveri da imaju zdravstveni problem ako ne mogu da postignu orgazam prilikom svakog seksualnog odnosa, već i ozbiljno ugrožava njihovo zdravlje. Njen dokumentarac neočekivano je krenuo u drugom smeru i tako je nastao film “Orgasm Inc.”.

Bolest koje nema

Ženska seksualna disfunkcija jedna je od najunosnijih bolesti koje je farmaceutska industrija izmislila poslednjih godina, a Liz Kaner otkriva šta se sve krije iza te na oko dramatične medicinske dijagnoze.

Ključna teza koju pritom postavlja jeste pitanje da li je ženska seksualna disfunkcija zaista poremećaj, ili samo genijalan marketinški potez kojim farmaceutske kompanije zgrću milijarde dolara profita?

"U medijima se stalno spominje brojka od 43 odsto žena koje pate od ženske seksualne disfunkcije, a prvi put sam za taj izraz čula u ranim devedesetim. Zapravo, nisam čula za tu “bolest” sve dok nisam počela da radim za farmaceutsku kompaniju", objašnjava Kaner, opovrgavajući time tezu da ženska seksualna disfunkcija postoji oduvek.

Tako je jedna od bizarnijih scena u filmu ona u kojoj Kerol Kvin, kustos Muzeja antičkih vibratora u San Francisku, objašnjava kako su krajem 19. veka doktori vibratorima lečili histeriju kod žena, pri čemu je cilj bio vibracijama proizvesti tzv. histerični peroksizam.

Kada je otkrivena Vijagra, farmaceutske kompanije videle su svoju priliku u proširenju tržišta i na žene.

Jedini problem bio je taj da američka FDA agencija, koja odobrava lekove, zahteva da bolest bude precizno definisana, što je u slučaju ženske seksualne disfunkcije vrlo teško jer ne postoje objektivni parametri prema kojima bi žensko uzbuđenje i orgazam mogli da se mere.

Samo placebo

"Naravno da fiziološki razlozi, kao što su histerektomija ili dijabetes, mogu izazvati određene seksualne probleme, ali za većinu žena oni su uzrokovani sociokulturnim razlozima, kao što su seksualno iskorišćavanje u ranom dobu, problemi u partnerskim odnosima, nedostatak seksualne edukacije i stres", smatra Kaner, dodajući da su žene izmanipulisane nametnutim očekivanjima okoline, jer ako žena od 60 godina očekuje da ima isti libido kao ona od 20, naravno da će mnogo njih pomisliti kako imaju seksualnu disfunkciju. To je, kaže, uporedivo s vremenom naših baka, kada su žene sa smanjenom seksualnom željom bile smatrane frigidnima.

Kaner u filmu razotkriva i kako mnogi proizvodi nisu ništa osim placeba, a s njom se slažu i neke od sagovornica koje su bile testirane ne samo lekovima već i opasnim instrumentima poput tzv. orgazmatrona - izum doktora Stjuarta Meloja, koji u kičmenu moždinu žene uvodi žice i elektrode malog aparata koji bi trebalo da podstakne seksualno uzbuđenje.

Jedna od njih je i Šarleta, sretno udata žena srednjih godina, koja je odlučila da isproba ovaj način “lečenja” i da se podvrgne operaciji, uprkos rizicima kao što su epiduralna hemoragija ili paraliza, a sve kako bi “napokon bila normalna”. Međutim, spravica kojom se upravlja putem daljinskog upravljača podstakla je samo refleks u njenom levom kolenu, što je nogu nateralo na nekontrolisano poskakivanje, a Šarletu na smeh pred kamerama: "Svejedno, ovo je vrlo korisno ako želim nekoga da udarim nogom u zadnjicu", ironično je primetila.

Tablete za sve

"Mi kao društvo navikli smo da za sve postoji tableta, ljudi više ne očekuju od lekara da im da savet, već da im preopiše recept", kaže jedan od sagovornika u filmu, a potom u jednoj sceni vidimo karikaturu bračnog para u krevetu, uzbuđene žene i nezainteresovanog muškarca, ispod koje piše “Šteta što ne postoji tableta koja bi stimulisala konverzaciju”.