Kloniranje i dalje sporno

U februaru 1997. Institut Rozlin iz Edinburga objavio je dolazak na svet klonirane ovce i to izvanredno naučno postignuće odmah je izazvalo polemiku o mogućoj primeni tehnike na ljudsko biće.

Kloniranje je složena tehnologija, a u slučaju Dolli naučnici su klonirali ćeliju koja je bila deo mlečne žlezde odrasle ovce. Obavili su somatski ćelijski nuklearni transfer u kom se ćelija stavlja u jajašce bez jezgra, a zatim se dve ćelije spajaju i razviju u embrion koji je usađen u matericu ovce.

"U stočarstvu se kloniranje smatra pomoćnom tehnikom pri reprodukciji životinja", navodi Žan Luis Pejrad, naučnik u Francuskom institutu za agronomska istraživanja.

Svrha te vrlo skupe tehnike, više od 10.000 evra po životinji, poboljšati genetske vrednosti stoke. Američke privatne kompanije kloniraju životinje radi poboljšanja genetskih vrednosti, na primer krava koje daju mnogo mleka. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva, ocenivši da su "jednako sigurni kao i konvencionalne životinje".

Uprkos niskom uspehu, 15-30 odsto, kloniranje se nastavlja u Sjedinjenim Državama. Kloniranje u stočarstvu praktikuju Argentina, Brazil, Kanada i Australija, a Kina je 2015. objavila da pravi kliniku za kloniranje raznih životinja.

Javnost u Evropskoj uniji snažno se protivi kloniranju i od 1997, EU propisuje da se zatraži odobrenje za svako stavljanje kloniranih proizvoda na tržište. Dosad nijedan takav zahtev nije podnesen. Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta "mogućnost" da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, te uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.

"Evropljani i ne znajući jedu meso koje potiče od potomaka klonova u nedostatku celovitog etiketiranja od početka procesa proizvodnje", kaže Polin Konstant, portparolka Evropske kancelarije udruženja potrošača koje poziva Evropsku komisiju da uradi još više kako bi to kontrolisala.

Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) nije zabrinuta za zdravlje ljudi već upozorava na "patnje životinja" nastalih kloniranjem. Upozorava na visoku smrtnost zametaka, na teške poremećaje i teške bolesti, teško donošenje mladunčadi na svet i slično. Evropski parlament zatražio je u septembru da se u EU zabrani ne samo uzgajanje kloniranih životinja, već i proizvoda poteklih od njihovih potomaka.




 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.