Živeli toliko izolovano da nisu ni znali za Drugi svetski rat

Kratka leta i duge hladne zime gotovo potpuno onemogućavaju nastanjivanje ljudi, zbog čega je tajga u Sibiru jedno od najvećih nenaseljenih područja sveta. Područje od 8,1 miliona kvadratnih kilometara prekriva čak 10 odsto Zemljine kopnene površine, a njeni stanovnici su većinom medvedi i lisice tokom dana, dok noću love vukovi.

Verovatno ste čuli priče o japanskim vojnicima koji su se povremeno pojavljivali iz džungle nesvesni da se rat završio. Ipak, ovo je još neverovatnija priča - o porodici koja nije znala čak ni da je došlo do Drugog svetskog rata.

Neverovatna sudbina držala je u neznanju rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u pustoši Sibirske tajge, da bi na njih 1987. naleteli geolozi istraživači.

Saznali su da porodica Likov živi u potpunoj izolaciji decenijama. Oni su spadali u "Stare ritualiste", ogranak ruske Pravoslavne crkve koja se od matice odvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi.

Pre 1936. porodica je živela u naseljenom delu Rusije, ali nakon što je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Likov okupio je svoju porodicu s kojom je zatim pobegao u ovo područje, a nakon tog dana nikad više nisu viđeni.

Preživljavanje u divljini i 40 godina bez soli

Karp Likov više od 40 godina živeo je sa svojom suprugom i decom u drvenoj kolibi koju je sam izgradio, svega nekoliko kilometara daleko od granice s Mongolijom. Kad su se odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro - Karp i žena Akulina, sin Savin i ćerka Natalija.

U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitrij 1940. i Agafija 1943. Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu. Jeli su bobice, uzgajali vlastito povrće i šili odeću od tkanine koju su sami izradili.

Naučili su da love bez puški, ali i bez strele. Kada je Dmitrij odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi. U kasnim 1950-im usled izuzetno teške zime porodica se suočila s glađu, a Akulina je preminula, ostavivši supruga samog s decom.

Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju da je neko uspeo da preživi u takvim uslovima, koji su bukvalno izgledali poput onih iz Srednjeg veka. Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao i odbio sve što su mu geolozi nudili, osim soli - koju nisu okusili duže od 40 godina.

Naučnici su ih i informisali - oni nisu ni znali da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec... Karp je bio posebno fasciniran, gledao je u providnu foliju koju su doneli istraživači.

"Gospode, šta je to, staklo je, ali se gužva", čudio se.

Ostala sama usred ničega

Na jesen 1981, troje od četvoro dece – Dmitrij, Natalija i Savin, umrli su u nekoliko dana, demonstrirajući time veliku povezanost. Njima dvojici su otkazali bubrezi, dok je Savin umrla od upale pluća.

Geolozi su još nekoliko puta dolazili u tajgu i nagovarali Karpa, kao i njegovu ćerku Agaifu da se presele kod rođaka koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali su odbijali. Karp je umro u 1988, a jedina preživela ćerka Agaifa ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.