Umro dizajner najpoznatijeg simbola Hladnog rata

Robert V. Blejkli, autor znaka za javna skloništa od radioaktivne kiše, umro je ovih dana u 95. godini života.

Iako je bio nižerangirani američki vojni službenik, obeležio je drugu polovinu 20. veka znakom koji je postao simbol Hladnog rata i trke u nuklearnom naoružanju. Znak je nastao početkom 60-ih, u doba kad je Amerikom zavladala histerija od nuklearnog napada i kad je predsednik Džon F. Kenedi naložio da se napravi program izgradnje i uređivanja skloništa širom zemlje.

Ljudi su masovno počeli da uređuju podrume za dugotrajni boravak u njima, a oni koji nisu imali podrume, u sopstvenim dvorištima su počeli da kopaju i grade skloništa za cele porodice.

Časopis 'Life' te 1961. godine objavio je veliki prilog o preživljavanju nakon nuklearnog napada, a američka vlada je objavila priručnik na 46 stranica 'Zaštita od nuklearne kiše: šta treba znati o nuklearnom napadu".

Omiljena serija 'Zona sumraka' u jednoj epizodi obradila je priču o susedima i prijateljima, koji postaju beskrupulozni rivali u borbi oko mesta u zaklonu.

Zaboravni Pentagon

Program izgradnje skloništa počeo je nacionalnim istraživanjem o broju mogućih skloništa, a to je naročito bilo važno u velikim gradovima u kojima je bila velika koncentracija stanovništva.

"Naši građani moraju znati šta treba da rade i gde da idu ako započne napad", rekao je Kenedi.

U celom tom metežu, svi su - od Bele kuće do Pentagona, sasvim zaboravili da se skloništa moraju nekako označiti, pa je Kit R. Barni, jedan od zapovednika inženjerske vojne jedinice, koja je bila zadužena za skloništa, u poslednji trenutak ovaj zadatak poverio Blejkliju, koji je bio tek civilni direktor zadužen za administrativne poslove.

"Odlučio sam da će znakovi biti napravljeni od metala jer su morali da budu izdržljivi, a boje i dizajn su morali biti jednostavni i lako pamtljivi da bi ih ljudi mogli prepoznati u slučaju haosa, u mraku, u slučaju nestanka struje", ispričao je pre nekoliko godina Blejkli. "Zamislio sam kako bi to izgledalo u središtu Njujorka, na primer na Menhetnu, kad bi hiljade ljudi trčalo ulicama i ne bi znali gde da idu. Znak je, dakle, morao biti nešto što privlači ljudima pažnju i daje im smernice da lakše pronađu zaklon i u takvim uslovima."

Počeo je da eksperimentiše s fluorescentnim bojama u sopstvenom podrumu i na kraju se odlučio za narandžasto-žutu boju, koja se svidela i njegovoj deci iako nisu znali čemu će služiti. Tri okrenuta trougla stavio je na crnu podlogu, a ispod znaka je na svakoj tabli bio ispisan kapacitet skloništa.

Kad je znak odobren od nadležnih vojnih institucija, počela je proizvodnja. Ukupno je proizvedeno oko 400.000 spoljnjih i oko 1.000.000 manjih, unutrašnjih znakova. Samo u Njujorku ovaj znak mogao se videti na čak 230.000 mesta.

"Nikad nisam sanjao da ću napraviti nešto što će prepoznati ceo svet. U trenutku kad sam dizajnirao znak, bio je to za mene najobičniji posao koji sam obavio i krenuo na nove zadatke", rekao je pre nekoliko godina Blejkli, čiji znakovi se i danas, nakon više od pola veka, mogu naći na ulicama američkih gradova.

Znak je u međuvremenu postao toliko popularan u kontrakulturi koja je taj simbol koristila da bi ismevala hladni rat. Znak je počeo da se koristi u antiratnim demonstracijama, predstavama, filmovima pa je pretvoren i u suvenir - magnet za frižidere. Među prvima ga je iskoristio Bob Dilan na omotu albuma 'Bringing It All Back Home' iz 1965. godine.